Monthly Archives septembar 2017

ЈАШИ (АУТОБУСОМ), октобар 2017.

ЈАШИ (АУТОБУСОМ), октобар 2017.

ТАМО ГДЕ ПОЧИВА СВЕТА ПЕТКА

ЈАШИ И МАНАСТИРИ РУМУНИЈЕ

Владичен – Њамц – Сихастрија – Секу

5 ДАНА – АУТОБУСОМ

18. – 22.10.2017.

1. дан, 18.10. – Београд.

Вожња поред Панчева и Вршца, са краћом паузом због граничних формалности. Циљ пута је Румунски град Јаши у коме се налазе и чувају мошти Свете Петке, највољеније српске светитељке.

 

2. дан, 19.10. – Јаши.

После вишесатне вожње стижемо у Јаши. Посета Саборној цркви, где се налазе мошти Свете Петке. Након тога, следи обилазак једног од најлепших манастира Румуније, манастира Три јерарха, затим Цркве Светог Николе, Театар, Градска кућа, Дворац културе, зграда Опере са најакустичнијом двораном на свету. Слободно поподне. Ноћење.

 

3. дан, 20.10. – Јаши.

У 7 часова одлазак у Саборну цркву где се налазе мошти Свете Петке и присуствовање јутарњој служби са целивањем моштију. Доручак у хотелу. После доручка,  одлазак до манастира Владичен, који се налази у близини Јашија. Мада релативно млад манастир, доживео је бурну историју кроз Први и Други светски рат. Највеће светиње манастира су мошти Светог апостола и јеванђелисте Јована и икона Пресвете Богородице, донета са СветеГоре. Повратак у хотел. Ноћење.

 

4. дан, 21.10. – Јаши – манастир Секу – манастир Сихасирија – манастир Њамц.

После доручка, напуштање хотела и наставак пута према манастиру Сихастрији, највећем мушком манастиру у Румунији, а потом ћемо обићи и манастир Секу. У послеподневним сатима стижемо у манастир Њамц. Кроз векове дограђиван и прошириван данас је то веома жив и значајан духовни центар у коме се чувају мошти Светог Симеона Дивногорца, као и Светог Пајсија, оснивача храма. Присуствоваћемо вечерњој служби у манастиру. Ноћење у манастиру.

 

5. дан, 22.10. – Београд.

После јутарње службе, полазак на пут према Београду. Долазак у Београд у вечерњим сатима.

 

 

Обухваћени трошкови:

  • Превоз аутобусом туристичке класе (клима, тв, видео и аудиоопрема)
  • 2 ноћења са доручком /континентални/ у хотелу са 3* у Јаши
  • 1 ноћење у манастиру Њамц
  • Разгледања према програму
  • Трошкови организације и вођства пута

Трошкови који нису обухваћени:

  • Доплата за 1/1 собу – 50€ (на упит)
  • Улазнице за културно-историјске знаменитости, музеје и галерије
  • Међународно путно осигурање – 1€ дневно
  • Индивидуалне трошкове путника

Програм је рађен на бази 35 путника, у случају мањег броја путника, цена се увећава за 30 евра.

 

Задржавамо право да у случају измене цене превоза, девизног курса, недовољног броја пријављењих путника и слично, измени цену аранжмана за одговарајући износ, или откаже путовање, а најкасније 5 дана пре поласка на путовање..

Read More »

ЈАШИ (АВИОНОМ), септембар 2017.

ЈАШИ (АВИОНОМ), септембар 2017.

ЈАШИ

АВИОНОМ

НОВИ САД – ТЕМИШВАР – ЈАШИ – ТЕМИШВАР – НОВИ САД

Од  22.9.  –  24.9.2017. год.

 

22.9.2017. год.  петак

 

У раним јутарњим часовима одлазак из Новог Сада  аутобусом до  теимишварскога аеродрома, након обављених царинских формалности полазак ка Јашију у 9.10h, долазак у Јаши око 10.15h, одлазак аутобусом до хотела  – смештај.

Након тога одлазимо ка манастиру Сихастрија, Секу и манастиру Њамц, у предвечерњим часовима повратак у хотел – ноћење.

 

23.09.2017. год.

 

Након Литургије и целивања моштију Свете Петке, акатиста, одлазимо до манастира Света Три Јерараха и цркве Светог Николе. У поподневним сатима повратак у хотел – ноћење.

 

24.09.2017 год.

 

У раниом јутарњим часовима одлазак аутобусом ка аеродрому, након обављених царинских формалности полазимо за Београд летом Yu – …, у 7.30h, пристизање у Темишвар око 9h. Организовани обилазак Темишвара. У поподневним часовима полазак аутобусом за Нови Сад.

 

 

Организација подразумева  :

 

–          Орагнизовни аутобуски превоз на релацији Нови Сад – Темишвар, развоз по локалу у Темишвару, повратак за Нови Сад.

–          Повратна авио карта на релацији Темишвар – Јаши – Темишвар – организован аутобуски превоз у Румунији са обиласцима манастира.

–          Услуге водича.

 

Read More »

СЕДАМ ДАНА СВЕТЕ ГОРЕ ЗА ОДВАЖНЕ И ИЗДРЖЉИВЕ ПОКЛОНИКЕ, новембар 2017.

СЕДАМ ДАНА СВЕТЕ ГОРЕ ЗА ОДВАЖНЕ И ИЗДРЖЉИВЕ ПОКЛОНИКЕ, новембар 2017.

ЈЕДИНСТВЕН ПРОГРАМ СЕДАМ ДАНА СВЕТЕ ГОРЕ,

САМО ЗА ИЗДРЖЉИВЕ И ОДВАЖНЕ ПОКЛОНИКЕ,

од 7.11. до 13.11.2017.

 

  1. дан, 7.11.2017. (уторак):

 

Полазак у  6 часова из Новог Сада, испред Православног удружења „Свети  Сава“, а из Београда у 7.30 часова испред пумпе „Стеко“. Долазак у вечерњим сатима до хиландарског Метоха Милоарсеница-Каково. Смештај у хотелу у Јерисосу, ноћење.

 

2.    дан, 8.11.2017. (среда):

 

У 5 часова одлазак до Уранополиса, након вађења дијамонтирија и карата укрцавање у 6 часова на брод „Агио Ана“ и одлазак до манастира Дионисијата. Основан је на почетку друге половине 14. Века, од стране преподобног Дионисија. Смештен је на огромној , окомитој стени, осамдесет метара изнад мора. Манастир се одувек одликовао подвижничком строгошћу. Главна црква посвећена је рођењу Св. Јована Претече. Манастир има четрнаест параклиса, као и седам келија у Кареји и околини. А у непосредној близини манастира налази се келија посвећена свим светима, у којој су фреске из 1610. године, дело иконописаца Данила и Меркурија. У ризници се чува крст Јелене Палеолог, представа распећа у рељефу на патени од слоноваче, плаштанице из 16. Века, хрисовуља Алексија  III, издата поводом оснивања манастира, дугачка је 2,98 метара и украшена изузетно успелом минијатуром која приказује цара са супругом Теодором и Св. Јована Крститеља између њих. При дну документа је царев потпис. Наставак пута до Григоријата, основаног у 14. Веку. Из Дионисијата се у Григоријат може стићи уском и каменитом стазом за сат и по хода. Легенда вели да је на овом месту, у античко доба, био Посејдонов храм. Главна црква манастира посвећена Светом Николи, изграђена је после пожара и из времена градње потиче и њен живопис. Међу литијским иконама истичу се Богородица Млекопитатељница (Galaktotrofusa) и Свевладарка (Pantanasa)и обе су чудотворне. Осим њих, у манастиру се чувају и делови моштију Григорија Назијанзина, Григорија Богослова, Дионисија Ареопагита, Анастасије Римске, као и два златноткана покрова из 15. и 17. века. Одлазак до Симонопетре. Ово је најоригиналнија и неимарски најсмелије изведена монашка грађевина на Светој Гори. Смештена је између Григоријата, од кога је удаљена сат времена хода узбрдо (колико и од сопственог пристаништа) и лике Дафни до које је потребно двоструко више времена. Основан је у 14. веку од стране монаха Симона, који је најпре живео у том крају, у једној пећини крај извора (данас познатог као Света вода Преподобног Симона). Други ктитор манастира био је српски деспот Јован Угљеша Мрњавчевић, који је владао серском облашћу, у чијем саставу је била и Света Гора. Монах Сава бележи да се после Угљешине погибије на Марици, његов најстарији син Јован ту и замонашио и добио име Јоасаф. Одлазак из Симонопетре такси-бусом до Кареје. Конак у Кареји.

3.    дан, 9.11.2017. (четвртак):

Након литургије у Саборном храму у Кареји, обилазимо светогорску престоницу – Протат, Саборни храм, испосницу Светога Саве, Манастир Кутлумуш, Патерицу и Сентандрејски скит. Након тога одлазимо минибусом до манастира Ксиропотама, који је, према предању, најстарији манастир на Светој Гори, старији и од Велике Лавре. У њему се налазе четири честице Часног крста и Пулхеријина патена од стеатита, пречника 15 сантиметара., као и чудотворна икона 40 мученика. Они, исповедивши веру у Христа као Бога, пострадаше за време цара Ликинија. После великих мука на које су бачени, морени су у смрзнутом језеру, па су им полумртвима пребијане цеванице, а када су издахнули, тела су им спаљена и недогорели остаци бачени у исто језеро. Године 438. Остаци њихових тела су пронађени и часно сахрањени. Наставак пута ка манастиру Пантелејмон, најупечатљивијем монашком станишта на западној обали Свете Горе. Између 1346. И 1500. године у манастиру је највише било грчких, одмах за њима и српских монаха. Смештен је крај мора, између светогорске луке и Ксенофонта, до кога се из Пантелејмона, пешице стиже за сат. Конак у Пантелејмону.

(Део наше групе има благослов за конак у манастиру, а други део групе мораће преспавати у врећама – предност за манастир имају старији)

4.    дан, 10.11.2017. (петак):

Након литургије и ручка, одлазак до Ксенофонта, који је подигнут на благом узвишењу поред мора, између Дохијара и Пантелејмона. Од првог је удаљен двадесет минута хода, од другог сат времена. У манастиру су прво живели Срби и Бугари. Манастирски комплекс је добио данашњи изглед након пожара од 1817. године, када су предузети огромни грађевински радови – зидови бедема су продужени и манастирско двориште је проширено толико да је саграђен нови саборни храм. У манастиру се налазе иконе Деизиса и Дванаест апостола, које потичу из 16. века, чудотворна Богородица Одигитрија, за коју легенда вели да је у три маха сама долазила из Ватопеда, те су се братства сагласила да треба да остане у Ксенофонту. Следи наставак пута ка Дохијару, којег је, према предању, основао Св. Јефтимије, ученик Атанасија Атонског и братственик Велике Лавре, у којој је био опште познат као подрумар (дохијар). Отуда и име манастиру: Дохијар, што значи Подрумарев. У манастиру се налази икона Богородица Брзопомочница (Gorgoepikos) која је, после иконе Богородице Вратарице из манастира Ивирона и Богородице Аксион Ести, најчувенија икона на Светој Гори. Након посете Дохијару, настављамо пут ка Констамониту. Конак у Констамониту.

5.       дан, 11.11.2017. (субота):

После литургије и ручка , одлазимо да манастира Зографа – бугарског манастира, који је посвећен Светом Великомученику Георгију (коме је посвећена главна црква), и назвали су  га Зограф, што на грчком значи Сликарев или Живопишчев, уз обилазак испоснице Светог Козме, која се налази на 2 километра десно на путу од Зографа ка Хиландару, у високој стени до које воде стрме степенице. Смештај у конаку манастира, затим обилазак манастирског комплекса и обилазак Хрусије, Самарије, пирга св. краља Милутина и Скита св. Василија на обали мора. Шетња кроз нови хиландарски виноград. Одлазак у манастир Хиландар пешке, вечерња служба у оквиру које се износе и целивају свете мошти. Поклоњење и целивање чудотворне иконе Богородице Тројеручице и прусуствовање читању акатиста икони пресвете Богородице Тројеручице, затим посета богатој Хиландарској ризници где се, између осталог, налазе иконе пресвете Богородице Одигитрије, Христос Пантократор и остале свете иконе из средњег века. Присуствовање вечерњој служби. Вечера у трпезарији св. краља Милутина. Ноћење у Хиландару.

6.       дан, 12.11.2017. (недеља):

У раним јутарњим часовима богослужење са братством манастира Хиландара, а након литургије,  заједнички ручак у трпезарији св. краља Милутина . После краћег одмора, обилазак и разгледање манастирских светиња: лозе Св. Симеона, костурнице, гробљанске цркве , бунара Св. Саве и књижаре, у којој се могу купити хиландарска издања књига , тамјан, иконе, свеће, вино и др. У 12 часова полазак ка луци Јовањица. Долазак до хиландарског метоха Каково по благослов за пут. Наставак пута ка Србији.

7.       дан, 13.11.2017. (понедељак):

Долазак у Нови Сад у раним јутарњим часовима.

 

 

За све информације:
Православно удружење „СВЕТИ САВА“, 21000 Нови Сад, Браће Дроњак 17
Телефони: 021/451-539 , 060/ 44 30 801
poklonik2011@gmail.com

Read More »

МОСКВА, октобар 2017.

МОСКВА, октобар 2017.

ПЕТ ДАНА МОСКВЕ,

25.10. – 29.10.2017.

 1.  ДАН, 25.10.2017. (среда):

Састанак групе на аеродрому два сата пре полетања. Лет за Москву ЈУ650 у 6.30 часова. Долазак на московски аеродром у 11.5 часова. По слетању група иде на панорамско разгледање града (центар, Црвени трг, Кремљ, Црква Василија Блаженог, Баљшој театар, Храм Христа Спаситеља, Новодевичји манастир, видиковац Врапчева брда, Универзитет „Ломоносов“, Парк победе и др. (без уласка у објекте). Трансфер до хотела, смештај и слободно време. Ноћење.

 2. ДАН, 26.10.2017. (четвртак):

Доручак. Факултативни одлазак у Сергијев посад (бивши Загорск, 70km од Москве), један од највећих и најстаријих руских манастирских комплекса, раније је био резиденција руског патријарха. Обилазак Тројице Сергијеве Лавре, бисер древне руске уметности и архитектуре. Послеподне повратак у Москву и могућност факултативног вечерњег одласка у обилазак московског метроа са водичем. Слободно време, ноћење.

3. ДАН, 27.10.2017. (петак):

Доручак. Факултативни програм – музеј панорама Бородинске битке са водичем. Музеј је посвећен рату против Наполеона 1812. године. Главни експонат музеја је платно димензија 115х115 које виси у затвореном кругу и представља један од најтежих момената битке на Бородинском пољу. Слободно време. Вечерњи факултативни одлазак на крстарење реком Москвом. Повратак у хотел и ноћење.

4. ДАН, 28.10.2017. (субота):

Доручак. Факултатини одлазак у Кремљ, најстарији део и историјски центар Москве. Обилазак Успенске и Архангелске цркве, споменика Цар звоно и Цар топ, такође и Оружану палату. Огромне историјске и уметничке драгоцености московског Кремља сакупљене су у једну збирку из које је настао музеј Оружана палата. Слободно време, ноћење.

5. ДАН, 29.10.2017. (недеља):

Доручак. Факултативни одлазак у Третјаковску галерију. Слободно време до поласка на аеродроме. Напуштање соба, одлазак на аеродром. Лет за Београд ЈУ655 у 11 часова. Долазак у Београд.

Обухваћени трошкови:

– авиокарта са аеродромском таксом Београд-Москва-Београд;

– трансфер по програму;

– панорамско разгледање Москве;

– смештај у хотелу у Москви са доручком;

Трошкови који нису обухваћени:

– факултативни програми у Москви;

– индивидуални трошкови.

 

Read More »

16 МАНАСТИРА ЗА СЕДАМ ДАНА, новембар 2017.

16 МАНАСТИРА ЗА СЕДАМ ДАНА, новембар 2017.

ЈЕДИНСТВЕНО ПУТОВАЊЕ СА ОБИЛАСКОМ 16 СВЕТОГОРСКИХ СВЕТИЊА

(ЏИПОВИМА), ЗА ОСАМ ПОКЛОНИКА

од 6.11.2017. до 13.11.2017.

1.       дан, 6.11.2017. (понедељак):

 

Полазак сопственим превозом у 6 часова из Новог Сада, испред Православног удружења „Свети  Сава“, а из Београда у 7.30 часова испред пумпе „Стеко“. Долазак у вечерњим сатима до хиландарског Метоха Милоарсеница-Каково. Смештај у хотелу у Јерисосу, ноћење.

 

2.       дан, 7.11.2017. (уторак):

 

У 8 часова одлазак до Уранополиса, након вађења дијамонтирија и карата укрцавање на брод и одлазак до светогорске луке Дафне, а одатле аутобусом до Кареје – светогорске Свештене управе. Кареја је монашки градић, својеврсна престоница Светог Атона. Сама реч „кареја“ у преводу значи „орах“, којих има много у околини града. Налази се на самој средини полуострва, на североисточним обронцима Свете Горе. Атон је такорећи монашка република, али притом сваки манастир има свој типик. У Кареји се налази Протат, у коме се остварује врховна самоуправа и суд, а у граду се такође налази и управитељ. У Кареји се налазе конаци свих атонских манастира, осим манастира Кутлумуша, који је покрај саме Кареје. Такође се налазе пошта, телеграф, царина, лучна и полицијска управа, продавнице и амбуланта. Карејска Саборна црква Успења Пресвете Богородице је најстарија на Светој Гори и према предању основао ју је 335. године цар Константин Велики. Храм је страдао од пожара, а обновљен је у Х веку, за време владавине цара Никифора Фоке. У ХΙΙ веку храм су уништили католици, а поново су га обновили бугарски цареви. Овде су сачуване фреске из XIV века, а на горњем делу олтара налази се светиња Кареје, чудотворна икона Мајке Божије Достојно Јест, а чува се такође и чудотворна икона Христа Спаситеља. Чудотворна икона Мајке Божије Млекопитатељница налази се у келији Светог Саве Српског званој Типикарница. У Кареји живи око сто монаха. Ноћење у руским конацима и двокреветним собама са купатилом.

3.     дан, 8.11.2017. (среда):

 

Након доручка, полазимо џиповима ка манастиру Пантократор, који је основан у 14. веку од стране византијског војсковође Алексија, који је острво Тасос ослободио од турских гусара, заједно са братом Јованом, на месту похаране монашке насеобине Равдух. Сматра се да је патријарх Калист I године 1363. Озваничио Пантократор као манастир, јер је и сам својевремено као монах живео у том крају. Пантократору припада и Скит Св. Пророка Илије, пола сата хода узбрдо. Првобитно је био келија, али када се у њој настанио чувени руски духовник Пајсије Величковски, убрзо се увећао и број монаха (грчких, украјинских и молдавских) и то је био први случај на Светој Гори да је Скит прихваћен као општежиће и баш овде је први пут предузето систематско превођење дела подвижничких отаца на руски језик. Настављамо пут до грчког манастира Ивирона, који је основан крајем Х века на рушевинама сасвим опустелог Климентовог манастира. Његови градитељи били су замонашени цар Јован, његов син Јефимије и њихов рођак Георгије, који су били родом из Иверије (Грузија), а потицали су од лозе грузијске династије Багратионових. Тако је и манастир свој назив добио од својих ктитора и житеља – Ивераца. Осим Саборне цркве, у манастиру се налазе још три мале цркве: Богородице Вратарице (Портаитисе), светог Претече и Крститеља Јована, црква Светих Арханђела и 15 параклиса. Од манастирских светиња, овде се чувају делићи огртача, трске и сунђера које су употребили Јудеји ругајући се Господу, делови животворнога дрвета Крста Господњег и делови моштију светитеља: Теодора Стратилата, Михаила Синајског, великомученика Пантелејмона, мученица Фотине, Евпраксије и Параскеве, великомученика Георгија, Василија Великог, Јована Златоустог, Бесребреника Козме и Дамјана, апостола Петра, Јеванђелисте Луке, апостола Вартоломеја, Атанасија Великог и многих других. Обилазак манастира Кутлумуш и ман. Буразера (српског скита). Кутлумуш је посвећен Преображењу Господњем, а истраживачи светогорске историје нису до сад утврдили ко је и под каквим околностима и када основао манастир, и којем је једно време боравио и наш архимандрит Герасим Зелић. Повратак у вечерњим сатима у Кареју, вечера и ноћење.

4.    дан, 9.11.2017. (четвртак):

Након литургије и ручка одлазимо до луке Дафни, а одатле бродом до манастира Дионизијата. Основан је на почетку друге половине 14. Века, од стране преподобног Дионисија. Смештен је на огромној , окомитој стени, осамдесет метара изнад мора. Манастир се одувек одликовао подвижничком строгошћу. Главна црква посвећена је рођењу Св. Јована Претече. Манастир има четрнаест параклиса, као и седам келија у Кареји и околини. А у непосредној близини манастира налази се келија посвећена свим светима, у којој су фреске из 1610. године, дело иконописаца Данила и Меркурија. У ризници се чува крст Јелене Палеолог, представа распећа у рељефу на патени од слоноваче, плаштанице из 16. Века, хрисовуља Алексија  III, издата поводом оснивања манастира, дугачка је 2,98 метара и украшена изузетно успелом минијатуром која приказује цара са супругом Теодором и Св. Јована Крститеља између њих. При дну документа је царев потпис. Од Дионизијата крећемо пешке до манастира Григоријата, основаног у 14. веку. Из Дионисијата се у Григоријат може стићи уском и каменитом стазом за сат и по хода. Легенда вели да је на овом месту, у античко доба, био Посејдонов храм. Главна црква манастира посвећена Светом Николи, изграђена је после пожара и из времена градње потиче и њен живопис. Међу литијским иконама истичу се Богородица Млекопитатељница (Galaktotrofusa) и Свевладарка (Pantanasa)и обе су чудотворне. Осим њих, у манастиру се чувају и делови моштију Григорија Назијанзина, Григорија Богослова, Дионисија Ареопагита, Анастасије Римске, као и два златноткана покрова из 15. и 17. века. Након одмора и паузе настављамо пут ка манастиру Симонопетри. Ово је најоригиналнија и неимарски најсмелије изведена монашка грађевина на Светој Гори. Смештена је између Григоријата, од кога је удаљена сат времена хода узбрдо (колико и од сопственог пристаништа) и лике Дафни до које је потребно двоструко више времена. Основан је у 14. веку од стране монаха Симона, који је најпре живео у том крају, у једној пећини крај извора (данас познатог као Света вода Преподобног Симона). Други ктитор манастира био је српски деспот Јован Угљеша Мрњавчевић, који је владао серском облашћу, у чијем саставу је била и Света Гора. Монах Сава бележи да се после Угљешине погибије на Марици, његов најстарији син Јован ту и замонашио и добио име Јоасаф. Конаку Симонопетри. После Симонопетре одлазимо комби превозом до Кареје. Вечера и конак у Кареји.

 

5.     дан, 10.11.2017. (петак):

 

Након доручка, одлазак до манастира Велика Лавра. Лавра светог Атанасија – главни манастир Свете Горе Атонске, налази се на невеликом платоу на североистоку полуострва, на око пола сата хода од мора. Основао ју је у Х веку свети Атанасије Атонски, а језгро манастирских здања подигнуто је прилозима византијских царева Никифора Фоке и Јована Цимискија. У лаври се налази Саборна црква саграђена у част Благовештења Пресвете Богородице, из Х века. Фреске су из XVI века, рад Теофана Критског. У Саборној цркви налазе се параклиси саграђени у име светитеља Николаја Чудотворца и светих Четрдесет Мученика. Ту се налази и гробница светог Атанасија, који се слави 18. јула, нарочито поштован празник лавре. Међу многим драгоценим реликвијама и даровима византијских царева чувају се и крст и жезал светог Атанасија, две чудотворне иконе – “Икономиса” (Економка), постављена у знак сећања на јављање Богородице светом Атанасију на месту на коме се налази чудотворни извор, и Кукузељица, која се налази у параклису Ваведења у храму Пресвете Богородице; делови животворнога дрвета Крста Господњег у драгоценим оптоцима; мошти светог Василија Великог, светог Михаила Синајског, светог апостола Андреја Првозваног, светог Јефрема Сирина и многих других светитеља. Затим следи обилазак Скита Св. Јована Претече (Продром), који припада Великој Лаври. Насељен је Румунима, који за разлику од Срба и Бугара немају свој манастир на Светој Гори, па им овај Скит служи за окупљање. У њему се чувају мошти Св. Димитрија, Св. Јована Крститеља, чудотворну икону Богородице, честицу Чудесног крста, одежде, сасуде итд. Затим обилазимо манастир Филотеј, који је саграђен у 10. веку, чији је ктитор наш Свети Сава. Обилазак манастира Каракал, једног од оних манастира који су изграђени нешто даље од мора, а исто толико и од најближег Ивирона. Следи још и обилазак Скита Св. Димитрија, којег асчињава двадесетак монашких станишта, келија и већина их има своје капелице, али су све у оронулом стању и ненастањене. Повратак у Кареју, вечера и преноћиште.

5.     дан, 11.11.2017. (субота):

 

Након литургије и доручка, одлазимо ка манастиру грчком манастиру Ватопеду. Овај манастир је један од најстаријих, најбогатијих и највећих манастира на Светој Гори Атонској. Према предању основао га је равноапостолни цар Константин у првој половини IV века, али га је у истом столећу разорио богоотступник Јулијан. Крајем IV века обновио га је грчки цар Теодосије у знак захвалности Богу, због избављења од бродолома свога сина Аркадија. У манастиру се налазе чудотворне иконе Мајке Божије: Олтарка (Виматариса) или Ктиторка (Ктиториса), Посечена (Есфагмени), Утешитељица (Парамитија), Антифонитрија (Она која одговара), Милосрдна (Елеуса), Уљеточива (Елеовритис), Сведржитељица (Панданаса), Водитељица (Одигитрија). Међу манастирским светињама чувају се делови животворног Крста Господњег, делови трске, сунђера и огртача Христовог, као и јединствена, непроцењива Ватопедска светиња – Богородичин појас. Ту су и делови моштију светих: Григорија Богослова, Андреја Критског, апостола Вартоломеја, великомученика Теодора Стратилата, Параскеве, Кирјака, Сергеја, Вакха, свештеномученика Харалампија, великомученика Пантелејмона, Трифуна, Јована Милостивог, архиђакона Стефана, великомученика Димитрија Солунског и других. Обилазак манастира Пантелејмона – најупечатљивијег монашког станишта на западно обали Свете Горе. Између 1346. И 1500. године у манастиру је највише било грчких, одмах за њима и српских монаха. Обилазак Ксенофонта који је подигнут на благом узвишењу покрај мора, између Дохијара и руског манастира Пантелејмона. Дохијар је, према предању, основао Св. Јефтимије, ученик Атанасија Атонског и братственик Велике Лавре, у којој је био опште познат као подрумар (дохијар). Отуда и име манастиру: Дохијар, што значи Подрумарев. Следи посета Зографу – бугарском манастиру, који је посвећен Светом Великомученику Георгију (коме је посвећена главна црква), и назвали су  га Зограф, што на грчком значи Сликарев или Живопишчев. Најзад одлазак до манастира Хиландара, смештај у конаку, затим обилазак манастирског комплекса и обилазак Хрусије, Самарије, пирга св. краља Милутина и Скита св. Василија на обали мора. Шетња кроз нови хиландарски виноград. Повратак у манастир, вечерња служба у оквиру које се износе и целивају свете мошти. Поклоњење и целивање чудотворне иконе Богородице Тројеручице и прусуствовање читању акатиста икони пресвете Богородице Тројеручице, затим посета богатој Хиландарској ризници где се, између осталог, налазе иконе пресвете Богородице Одигитрије, Христос Пантократор и остале свете иконе из средњег века. Присуствовање вечерњој служби. Вечера у трпезарији св. краља Милутина. Ноћење.

 

 

6.       дан, 12.11.2017. (недеља):

 

У раним јутарњим часовима богослужење са братством манастира Хиландара, а након литургије  заједнички ручак у трпезарији св. краља Милутина . После краћег одмора, обилазак и разгледање манастирских светиња: лозе Св. Симеона, костурнице, гробљанске цркве , бунара Св. Саве и књижаре у којој се могу купити хиландарска издања књига , тамјан, иконе, свеће, вино и др. У 12 часова полазак ка луци Јовањица. Долазак до хиландарског метоха по благослов за пут. Наставак пута ка Србији.

 

7.       дан, 13.11.2017. (понедељак):

 

У раним јутарњим часовима долазак у Нови Сад.

 

 

За све информације:
Православно удружење „СВЕТИ САВА“, 21000 Нови Сад, Браће Дроњак 17
Телефони: 021/451-539 ,
 060/ 44 30 801
poklonik2011@gmail.com

Read More »