Monthly Archives april 2019

ХИЛАНДАР И КАРЕЈА СА ОБИЛАСКОМ 17 МАНАСТИРА

ХИЛАНДАР И КАРЕЈА СА ОБИЛАСКОМ 17 МАНАСТИРА

БОРАВАК У ХИЛАНДАРУ И КАРЕЈИ СА ОБИЛАСКОМ 17 МАНАСТИРА

 1.  дан, 11.7.2020

 

Pолазак из Новог Сада у 6 часова испред Православног удружења „Свети Сава“. Полазак из Београдa са пумпе Стеко у 7.30 часова. Вожња према Грчкој, са успутним паузама. Долазак у вечерњим часовима у Јерисос или Уранополис, у зависности од расположивости смештаjа у хотелу. Ноћење.

 

 

2. дан,12.7.2020

 У 9.50 часова укрцавање на брод и полазак на Свету Гору Атонску. Око 11 часова пристајање у Хиландарску луку Јовањица. По искрцавању, превоз аутобусом до манастира Хиландар. Након смештаја у манастирском конаку, шетња (око 3км) и обилазак манастирског комплекса и обилазак Хрусије, Самарије, пирга св. краља Милутина и Скита св. Василија на обали мора. Одлазак до грчког манастира Есфигмен и посета пећини св. Антонија Печерског, оснивача Печерске лавре у Русији. Шетња кроз нови хиландарски винограда. Повратак у манастир, вечерња служба у оквиру које се износе и целивају свете мошти. Поклоњење и целивање чудотворне иконе Богородице Тројеручице и прусуствовање читању акатиста икони Пресвете Богородице Тројеручице, затим посета богатој хиландарској ризници где се, између осталог, налазе иконе Пресвете Богородице Одигитрије, Христос Пантократор и остале свете иконе из средњег века. Вечера у трпезарији св.краља Милутина. Ноћење.

3.дан, 13.7.2020

 

У раним јутарњим часовима богослужење са братством манастира Хиландара, а након литургије  заједнички ручак у трпезарији св. краља Милутина . После краћег одмора, обилазак и разгледање манастирских светиња: лозе Св. Симеона, костурнице, гробљанске цркве , бунара Св. Саве и књижаре у којој се могу купити хиландарска издања књига , тамјан, иконе, свеће, вино и др. У 12 часова полазак ка луци Јовањица. Одлазак до светогорске луке Дафне,а након тога до Кареје монашке престонице. светогорске Свештене управе. Кареја је монашки градић, својеврсна престоница Светог Атона. Сама реч „кареја“ у преводу значи „орах“, којих има много у околини града. Налази се на самој средини полуострва, на североисточним обронцима Свете Горе. Атон је такорећи монашка република, али притом сваки манастир има свој типик. У Кареји се налази Протат, у коме се остварује врховна самоуправа и суд, а у граду се такође налази и управитељ. У Кареји се налазе конаци свих атонских манастира, осим манастира Кутлумуша, који је покрај саме Кареје. Такође се налазе пошта, телеграф, царина, лучна и полицијска управа, продавнице и амбуланта. Карејска Саборна црква Успења Пресвете Богородице је најстарија на Светој Гори и према предању основао ју је 335. године цар Константин Велики. Храм је страдао од пожара, а обновљен је у Х веку, за време владавине цара Никифора Фоке. У ХΙΙ веку храм су уништили католици, а поново су га обновили бугарски цареви. Овде су сачуване фреске из XIV века, а на горњем делу олтара налази се светиња Кареје, чудотворна икона Мајке Божије Достојно Јест, а чува се такође и чудотворна икона Христа Спаситеља. Чудотворна икона Мајке Божије Млекопитатељница налази се у келији Светог Саве Српског званој Типикарница. У Кареји живи око сто монаха.  Обилазак манастира Пантократор ,Ставроникита, Ватопеда. Ноћење у руским конацима и трокреветним собама са купатилом.

 

4.дан, 14.7.

 

Након доручка,   Настављамо пут до грчког манастира Ивирона, који је основан крајем Х века на рушевинама сасвим опустелог Климентовог манастира. Његови градитељи били су замонашени цар Јован, његов син Јефимије и њихов рођак Георгије, који су били родом из Иверије (Грузија), а потицали су од лозе грузијске династије Багратионових. Тако је и манастир свој назив добио од својих ктитора и житеља – Ивераца. Осим Саборне цркве, у манастиру се налазе још три мале цркве: Богородице Вратарице (Портаитисе), светог Претече и Крститеља Јована, црква Светих Арханђела и 15 параклиса. Од манастирских светиња, овде се чувају делићи огртача, трске и сунђера које су употребили Јудеји ругајући се Господу, делови животворнога дрвета Крста Господњег и делови моштију светитеља: Теодора Стратилата, Михаила Синајског, великомученика Пантелејмона, мученица Фотине, Евпраксије и Параскеве, великомученика Георгија, Василија Великог, Јована Златоустог, Бесребреника Козме и Дамјана, апостола Петра, Јеванђелисте Луке, апостола Вартоломеја, Атанасија Великог и многих других. Велика Лавра. Лавра светог Атанасија – главни манастир Свете Горе Атонске, налази се на невеликом платоу на североистоку полуострва, на око пола сата хода од мора. Основао ју је у Х веку свети Атанасије Атонски, а језгро манастирских здања подигнуто је прилозима византијских царева Никифора Фоке и Јована Цимискија. У лаври се налази Саборна црква саграђена у част Благовештења Пресвете Богородице, из Х века. Фреске су из XVI века, рад Теофана Критског. У Саборној цркви налазе се параклиси саграђени у име светитеља Николаја Чудотворца и светих Четрдесет Мученика. Ту се налази и гробница светог Атанасија, који се слави 18. јула, нарочито поштован празник лавре. Међу многим драгоценим реликвијама и даровима византијских царева чувају се и крст и жезал светог Атанасија, две чудотворне иконе – “Икономиса” (Економка), постављена у знак сећања на јављање Богородице светом Атанасију на месту на коме се налази чудотворни извор, и Кукузељица, која се налази у параклису Ваведења у храму Пресвете Богородице; делови животворнога дрвета Крста Господњег у драгоценим оптоцима; мошти светог Василија Великог, светог Михаила Синајског, светог апостола Андреја Првозваног, светог Јефрема Сирина и многих других светитеља. Затим следи обилазак Скита Св. Јована Претече (Продром), који припада Великој Лаври. Насељен је Румунима, који за разлику од Срба и Бугара немају свој манастир на Светој Гори, па им овај Скит служи за окупљање. У њему се чувају мошти Св. Димитрија, Св. Јована Крститеља, чудотворну икону Богородице, честицу Чудесног крста, одежде, сасуде итд. Затим обилазимо манастир Филотеј, који је саграђен у 10. веку, чији је ктитор наш Свети Сава. Обилазак манастира Каракал, једног од оних манастира који су изграђени нешто даље од мора, а исто толико и од најближег Ивирона. Следи још и обилазак Скита Св. Димитрија, којег асчињава двадесетак монашких станишта, келија и већина их има своје капелице, али су све у оронулом стању и ненастањене. Повратак у Кареју, вечера и преноћиште

 

5.дан, 15.7.

Након доручка  полазимо ка манастиру Ксиропотаму који заузима осмо место у хијерахији светогорских манастира/светогорска лука Дафне је метох манастира Ксиропотама-посвећен четрдесеторици мученика , Обилазак манастира Пантелејмона – најупечатљивијег монашког станишта на западно обали Свете Горе. Између 1346. И 1500. године у манастиру је највише било грчких, одмах за њима и српских монаха. Обилазак Ксенофонта који је подигнут на благом узвишењу покрај мора, између Дохијара и руског манастира Пантелејмона. Дохијар је, према предању, основао Св. Јефтимије, ученик Атанасија Атонског и братственик Велике Лавре, у којој је био опште познат као подрумар (дохијар). Отуда и име манастиру: Дохијар, што значи Подрумарев. Следи посета Зографу – бугарском манастиру, који је посвећен Светом Великомученику Георгију (коме је посвећена главна црква), и назвали су  га Зограф, што на грчком значи Сликарев или Живопишчев.Обилазак манастира Констамонит,који се налази у близини Зографа а основан у једанаестом веку-посвећен св.Стефану. Повратак у Кареју на вечеру. Ноћење

6.дан, 16.7.2020

Након доручка одлазимо до луке Дафне,затим до Уранополиса. Повратак за Србију

 

 

 

 

 

 

 

 

.

 

.

 

 

Све информације на тел. 021451539,   0604430801

 

Организатор путовања „Црвени Сигнал“ д.о.о. Сомбор, ул. 22 децембра 40, пиб: 100276075, матични број:08217408, лиценца агенције за привредне регистре отп.бр.295/2010.Полиса осигурања од одговорности туристичке агенције за случај инсолвентности и одговорности за случај штете нанете путнику бр.3000000 од 25.1.2018. тел.025448999.

Read More »