Monthly Archives July 2019

ДВАДЕСЕТ СВЕТОГОРСКИХ МАНАСТИРА – МАРТ 2020

ДВАДЕСЕТ СВЕТОГОРСКИХ МАНАСТИРА – МАРТ 2020

ЈЕДИНСТВЕНО ПУТОВАЊЕ СА ОБИЛАСКОМ 20 СВЕТОГОРСКИХ МАНАСТИРА

, ЗА ОДРЕЂЕН БРОЈ ПОКЛОНИКА

од 20.3. 2020. до 26.3. 2020

1.       дан, 20.3. 2020. (петак):

 

Полазак сопственим превозом у 6 часова из Новог Сада, испред Православног удружења „Свети  Сава“, а из Београда у 7.30 часова испред пумпе „Стеко“. Долазак у вечерњим сатима до хиландарског Метоха Милоарсеница-Каково. Смештај у хотелу у Јерисосу, ноћење.

 

2.       дан, 21.3. 2020. (субота):

 

У 8 часова одлазак до Уранополиса, након вађења дијамонтирија и карата укрцавање на брод и

одлазак до светогорске луке Дафне,а након тога до Кареје монашке престонице. светогорске Свештене управе. Кареја је монашки градић, својеврсна престоница Светог Атона. Сама реч „кареја“ у преводу значи „орах“, којих има много у околини града. Налази се на самој средини полуострва, на североисточним обронцима Свете Горе. Атон је такорећи монашка република, али притом сваки манастир има свој типик. У Кареји се налази Протат, у коме се остварује врховна самоуправа и суд, а у граду се такође налази и управитељ. У Кареји се налазе конаци свих атонских манастира, осим манастира Кутлумуша, који је покрај саме Кареје. Такође се налазе пошта, телеграф, царина, лучна и полицијска управа, продавнице и амбуланта. Карејска Саборна црква Успења Пресвете Богородице је најстарија на Светој Гори и према предању основао ју је 335. године цар Константин Велики. Храм је страдао од пожара, а обновљен је у Х веку, за време владавине цара Никифора Фоке. У ХΙΙ веку храм су уништили католици, а поново су га обновили бугарски цареви. Овде су сачуване фреске из XIV века, а на горњем делу олтара налази се светиња Кареје, чудотворна икона Мајке Божије Достојно Јест, а чува се такође и чудотворна икона Христа Спаситеља. Чудотворна икона Мајке Божије Млекопитатељница налази се у келији Светог Саве Српског званој Типикарница. У Кареји живи око сто монаха. Ноћење у руским конацима и трокреветним собама са купатилом.

 

 

 

3.     дан, 22.3. 2020 (недеља):

 

Након доручка, полазимо  ка манастиру Пантократор, који је основан у 14. веку од стране византијског војсковође Алексија, који је острво Тасос ослободио од турских гусара, заједно са братом Јованом, на месту похаране монашке насеобине Равдух. Сматра се да је патријарх Калист I године 1363. Озваничио Пантократор као манастир, јер је и сам својевремено као монах живео у том крају. Пантократору припада и Скит Св. Пророка Илије, пола сата хода узбрдо. Првобитно је био келија, али када се у њој настанио чувени руски духовник Пајсије Величковски, убрзо се увећао и број монаха (грчких, украјинских и молдавских) и то је био први случај на Светој Гори да је Скит прихваћен као општежиће и баш овде је први пут предузето систематско превођење дела подвижничких отаца на руски језик. Настављамо пут до грчког манастира Ивирона, који је основан крајем Х века на рушевинама сасвим опустелог Климентовог манастира. Његови градитељи били су замонашени цар Јован, његов син Јефимије и њихов рођак Георгије, који су били родом из Иверије (Грузија), а потицали су од лозе грузијске династије Багратионових. Тако је и манастир свој назив добио од својих ктитора и житеља – Ивераца. Осим Саборне цркве, у манастиру се налазе још три мале цркве: Богородице Вратарице (Портаитисе), светог Претече и Крститеља Јована, црква Светих Арханђела и 15 параклиса. Од манастирских светиња, овде се чувају делићи огртача, трске и сунђера које су употребили Јудеји ругајући се Господу, делови животворнога дрвета Крста Господњег и делови моштију светитеља: Теодора Стратилата, Михаила Синајског, великомученика Пантелејмона, мученица Фотине, Евпраксије и Параскеве, великомученика Георгија, Василија Великог, Јована Златоустог, Бесребреника Козме и Дамјана, апостола Петра, Јеванђелисте Луке, апостола Вартоломеја, Атанасија Великог и многих других. Наставак пута до манастира Ставроникита  који је основан у десетом веку,а име потиче од оснивача пустињака Никите који је на том месту имао келију. у тој келији је производио крстове и манастир је добио име Никитин крст. Манастир је посвећен св.Јовану крститељу,а саборни храм св.Николи. Продужавамо пут ка манастиру Ватопеду. Овај манастир је један од најстаријих, најбогатијих и највећих манастира на Светој Гори Атонској. Према предању основао га је равноапостолни цар Константин у првој половини IV века, али га је у истом столећу разорио богоотступник Јулијан. Крајем IV века обновио га је грчки цар Теодосије у знак захвалности Богу, због избављења од бродолома свога сина Аркадија. У манастиру се налазе чудотворне иконе Мајке Божије: Олтарка (Виматариса) или Ктиторка (Ктиториса), Посечена (Есфагмени), Утешитељица (Парамитија), Антифонитрија (Она која одговара), Милосрдна (Елеуса), Уљеточива (Елеовритис), Сведржитељица (Панданаса), Водитељица (Одигитрија). Међу манастирским светињама чувају се делови животворног Крста Господњег, делови трске, сунђера и огртача Христовог, као и јединствена, непроцењива Ватопедска светиња – Богородичин појас. Ту су и делови моштију светих: Григорија Богослова, Андреја Критског, апостола Вартоломеја, великомученика Теодора Стратилата, Параскеве, Кирјака, Сергеја, Вакха, свештеномученика Харалампија, великомученика Пантелејмона, Трифуна, Јована Милостивог, архиђакона Стефана, великомученика Димитрија Солунског и други.Обилазак манастира Кутлумуш и ман. Буразера (српског скита). Кутлумуш је посвећен Преображењу Господњем, а истраживачи светогорске историје нису до сад утврдили ко је и под каквим околностима и када основао манастир, и којем је једно време боравио и наш архимандрит Герасим Зелић. Повратак у вечерњим сатима у Кареју, вечера и ноћење.

 

4.    дан, 23.3. 2020. (понедељак):

Након литургије и ручка одлазимо до луке Дафни, а одатле бродом до манастира Дионизијата. Основан је на почетку друге половине 14. Века, од стране преподобног Дионисија. Смештен је на огромној , окомитој стени, осамдесет метара изнад мора. Манастир се одувек одликовао подвижничком строгошћу. Главна црква посвећена је рођењу Св. Јована Претече. Манастир има четрнаест параклиса, као и седам келија у Кареји и околини. А у непосредној близини манастира налази се келија посвећена свим светима, у којој су фреске из 1610. године, дело иконописаца Данила и Меркурија. У ризници се чува крст Јелене Палеолог, представа распећа у рељефу на патени од слоноваче, плаштанице из 16. Века, хрисовуља Алексија  III, издата поводом оснивања манастира, дугачка је 2,98 метара и украшена изузетно успелом минијатуром која приказује цара са супругом Теодором и Св. Јована Крститеља између њих. При дну документа је царев потпис. Од Дионизијата крећемо пешке до манастира Григоријата, основаног у 14. веку. Из Дионисијата се у Григоријат може стићи уском и каменитом стазом за сат и по хода. Легенда вели да је на овом месту, у античко доба, био Посејдонов храм. Главна црква манастира посвећена Светом Николи, изграђена је после пожара и из времена градње потиче и њен живопис. Међу литијским иконама истичу се Богородица Млекопитатељница (Galaktotrofusa) и Свевладарка (Pantanasa)и обе су чудотворне. Осим њих, у манастиру се чувају и делови моштију Григорија Назијанзина, Григорија Богослова, Дионисија Ареопагита, Анастасије Римске, као и два златноткана покрова из 15. и 17. века. Након одмора и паузе настављамо пут ка манастиру Симонопетри. Ово је најоригиналнија и неимарски најсмелије изведена монашка грађевина на Светој Гори. Смештена је између Григоријата, од кога је удаљена сат времена хода узбрдо (колико и од сопственог пристаништа) и лике Дафни до које је потребно двоструко више времена. Основан је у 14. веку од стране монаха Симона, који је најпре живео у том крају, у једној пећини крај извора (данас познатог као Света вода Преподобног Симона). Други ктитор манастира био је српски деспот Јован Угљеша Мрњавчевић, који је владао серском облашћу, у чијем саставу је била и Света Гора. Монах Сава бележи да се после Угљешине погибије на Марици, његов најстарији син Јован ту и замонашио и добио име Јоасаф. . После Симонопетре одлазимо комби превозом до Кареје. Вечера и конак у Кареји.

 

5.     дан, 24.3. 2020 (уторак):

 

Након доручка, одлазак до манастира Велика Лавра. Лавра светог Атанасија – главни манастир Свете Горе Атонске, налази се на невеликом платоу на североистоку полуострва, на око пола сата хода од мора. Основао ју је у Х веку свети Атанасије Атонски, а језгро манастирских здања подигнуто је прилозима византијских царева Никифора Фоке и Јована Цимискија. У лаври се налази Саборна црква саграђена у част Благовештења Пресвете Богородице, из Х века. Фреске су из XVI века, рад Теофана Критског. У Саборној цркви налазе се параклиси саграђени у име светитеља Николаја Чудотворца и светих Четрдесет Мученика. Ту се налази и гробница светог Атанасија, који се слави 18. јула, нарочито поштован празник лавре. Међу многим драгоценим реликвијама и даровима византијских царева чувају се и крст и жезал светог Атанасија, две чудотворне иконе – “Икономиса” (Економка), постављена у знак сећања на јављање Богородице светом Атанасију на месту на коме се налази чудотворни извор, и Кукузељица, која се налази у параклису Ваведења у храму Пресвете Богородице; делови животворнога дрвета Крста Господњег у драгоценим оптоцима; мошти светог Василија Великог, светог Михаила Синајског, светог апостола Андреја Првозваног, светог Јефрема Сирина и многих других светитеља. Затим следи обилазак Скита Св. Јована Претече (Продром), који припада Великој Лаври. Насељен је Румунима, који за разлику од Срба и Бугара немају свој манастир на Светој Гори, па им овај Скит служи за окупљање. У њему се чувају мошти Св. Димитрија, Св. Јована Крститеља, чудотворну икону Богородице, честицу Чудесног крста, одежде, сасуде итд. Затим обилазимо манастир Филотеј, који је саграђен у 10. веку, чији је ктитор наш Свети Сава. Обилазак манастира Каракал, једног од оних манастира који су изграђени нешто даље од мора, а исто толико и од најближег Ивирона. Следи још и обилазак Скита Св. Димитрија, којег асчињава двадесетак монашких станишта, келија и већина их има своје капелице, али су све у оронулом стању и ненастањене. Повратак у Кареју, вечера и преноћиште

 

 

 

6.     дан, 25.3. 2029. (среда):

Након доручка  полазимо ка манастиру Ксиропотаму који заузима осмо место у хијерахији светогорских манастира/светогорска лука Дафне је метох манастира Ксиропотама-посвећен четрдесеторици мученика , Обилазак манастира Пантелејмона – најупечатљивијег монашког станишта на западно обали Свете Горе. Између 1346. И 1500. године у манастиру је највише било грчких, одмах за њима и српских монаха. Обилазак Ксенофонта који је подигнут на благом узвишењу покрај мора, између Дохијара и руског манастира Пантелејмона. Дохијар је, према предању, основао Св. Јефтимије, ученик Атанасија Атонског и братственик Велике Лавре, у којој је био опште познат као подрумар (дохијар). Отуда и име манастиру: Дохијар, што значи Подрумарев. Следи посета Зографу – бугарском манастиру, који је посвећен Светом Великомученику Георгију (коме је посвећена главна црква), и назвали су  га Зограф, што на грчком значи Сликарев или Живопишчев.Обилазак манастира Констамонит,који се налази у близини Зографа а основан у једанаестом веку-посвећен св.Стефану. Наставак пута ка манастиру Хиландару , посета и обилазак Хиландара. У повратку обилазак манастира Есфигмен. Повратак у Кареју-вечера и ноћење

 

 

7.       дан, 26.3. 2020/четвртак/

Након доручка , полазимо из Кареје за луку Дафне -одлазак до Уранополиса-Јерисоса. Конак у хотелу

8.       дан,  27.3.2020  /недеља/

Повратак за Србију

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

За све информације:
Православно удружење „СВЕТИ САВА“, 21000 Нови Сад, Браће Дроњак 17
Телефони: 021/451-539 ,
 060/ 44 30 801
poklonik2011@gmail.com

Организатор путовања “Црвени Сигнал” д.о.о. Сомбор, ул. 22 децембра 40, пиб: 100276075, матични број:08217408, лиценца агенције за привредне регистре отп.бр.295/2010.Полиса осигурања од одговорности туристичке агенције за случај инсолвентности и одговорности за случај штете нанете путнику бр.3000000 од 25.1.2018. тел.025448999

Read More »

КОСОВО И МЕТОХИЈА – ПРВИ МАЈ 2020

КОСОВО И МЕТОХИЈА – ПРВИ МАЈ 2020

У ПОХОДЕ КОРЕНИМА (Србија / Косово и Метохија )

оД 1.5.-5.5.2020

 1.     дан, 1.5.2020/петак/

Полазак у 6 часова испред  Православног удружења „Свети Сава“  ка Београду. Полазак из Београда, са пумпе „Стеко”, око 7.30 часова, затим ка манастиру Студеници. Посета манастиру Жичи, коју је подигао велики жупан и први краљ Србије, Стефан Првовенчани, а значајну улогу у подизању имао је и њехов брат, Свети Сава. Главна манастирска црква посвећена је Вазнесењу Христовом .

Наставак путовања до манастира Студенице, чија је главна црква посвећена Успењу Пресвете Богородице. Смештај у манастирском конаку. Уколико нам временске прилике дозволе, , након краће паузе, одлазак аутобусом до полазног места за успон према испосници Светог Саве. Пењање траје око 35 минута, шумском стазом. Повратак у манастир, вечера и ноћење.

2. дан, 2.5.2020/субота/:

 

 

Литургија и доручак у манастиру. Наставак пута ка ман. Грачаници. Грачаницу је саградио краљ Милутин 1321. године и посветио је Успењу Пресвете Богородице. Манастир се налази у селу Грачаница, 10 km удаљен од Приштине, административног центра Косова и Метохије и представља један од најзначајнијих споменика  старе српске културе . Након тога, упућујемо се ка манастиру Драганац код Гњилана, који се у историји први пут помиње давне 1381. Године и то у Раваничкој повељи српског кнеза Лазара Хребељановића. Претпоставља се да је управо Лазар био ктитор манастира и да име носи по једној од његових ћерки – Драгани, која је живела свега шеснаест година. Главна манастирска црква посвећена је Св. Архангелу Гаврилу. Манастир данас има пет монаха, игуман је од почетка 2011. отац Иларион, који се у Дечанима замонашио док је био у врхунцу славе као глумац и као музичар. Затим обилазак српске енклаве Штрпце. Штрпце се налази у Сиринићкој жупи, а кроз насеље протиче река Лепенац. На територије општине Штрпце налази се ски-центар Брезовица.  У поподневним часовима долазак у Призрен. Следи обилазак града, Богородице Љевишке, цркве  у Призрену, задужбина краља Милутина. Најстарије сачуване фреске у цркви потичу из треће деценије 13. века. То су прикази свадбе у Кани, излечење слепца и Богородица са Христом чуварем . Цркве Светог Ђорђа (Саборна црква),  у овај храм је након Првог светског рата  пренет иконостас Ћипровачке-Светониколајевске цркве апостола Петра и Павла из Сентандреје. Значајна збирка српских рукописних и штампаних књига, међу којима и Пергаментно јеванђеље из XIII века, пронађена је у Саборној цркви 1985. године. Црква је имала звоно које је граду поклонио краљ Петар I  Карађорђевић  приликом ослобађања од  Турака. Следи посета Призренској богословији „Св. Кирило и Методије“, дружење са професорима и ученицима уз музику и песму, . У вечерњим часовима повратак у манастир Светих Архангела, вечера и конак.

 

3. дан, 3.5.2020/недеља/:

Након литургије и доручка, идемо до Зочишта. Манастир Зочиште или Манастир Светих врача Козме и Дамјана, налази се у месту Зочиште, 5 km југоисточно од Ораховца и пар километара југоисточно од Велике Хоче. Село и манастир су добили име по извору лековите воде за очи. Након поклоњења и целивања моштију  Св. Козме и Дамјана , полазимо ка Великој Хочи. Велика Хоча је српска енклава, у историјским изворима Велика Хоча позната је од 12. века када је Стефан Немања ово место приложио манастиру Хиландар, па је то једно од најстаријих српских насеља у Метохији. Једна од најстаријих је црква Св. Николе, саграђена у 13. веку, а обновљена у 16. веку. Црква Св. Јована и црква Св. Стефана потичу из 14. века и обе су обновљене у 16. веку. У селу се налазе и три цркве из новијег времена, а очувани су остаци још пет цркава. Након обиласка Дечанске винарије крећемо ка Ораховцу, најугроженијој српској енклави. Обилазак школе и дружење са нашим мештанима. Повратак у Призрен у поподневним часовима, вечера ноћење у манастиру Св. Аргангела.

4. дан, 4.5.2020/понедељак/:

У раним јутарњим часовима полазак на литургију у манастиру Високи Дечани. Поклоњење и целивање моштију Светог краља Стефана Дечанског, обилазак манастира Високи Дечани, продавнице и ризнице. Манастир Високи Дечани је задужбина краља Стефана III Дечанског и цара Душана. Манастир је посвећен Христу Пантократору и Вазнесењу Господњем – Спасовдану. Кнез Милош подиже 1836. године један конак, а кнез Александар 1849. године поклања ћивот за мошти светог краља Стефана Дечанског. Мошти су последњи пут пресвучене 1964. године у одећу коју је сашио тадашњи епископ, каснији патријарх српски Павле. Током 19. века обновљена су манастирска здања. Полазимо ка Пећкој Патријаршији која је била аутокефална црква са седиштем у Пећи. Свети Сава је организовао прву самосталну српску цркву. То је била Жичка, а касније Пећка архиепископија. Цар Стефан Душан је раширио њене границе и подигао јој углед. Он је уздиже на ранг патријаршије, а српски архиепископ Јоаникије II је проглашен за првог пећког патријарха. Након тога, следи пут ка манастиру Црна Река. Манастир Црна Река је монашка испосница усред планина јужног дела Централне Србије, Рибариће, смештена у клисури Црне реке. Манастирска црква је посвећена Светом Архангелу Михаилу. За манастир су везана и бројна исцељења и чуда која се тичу моштију Св. Петра Коришког Чудотворца, које се чувају у манастиру.

Ако нам пролазност времена дозволи, следи и обилазак Ђурђевих Ступова.

Наставак пута ка Новом Саду.

За све информације:
Православно удружење „СВЕТИ САВА“, 21000 Нови Сад, Браће Дроњак 17
Телефони: 021/451-539,
 060/4430801/,

организатор путовања-д.о.о.;Црвени Сигнал;25000 Сомбор.лиценца агенције отп бр.295/2010 од 17.2.2010-22.10.2019.полиса осигурања бр.30000005091 од 25.1.2018.пиб 100276075 конт.тел. 025448999,

 

Read More »

СЕДАМ ДАНА СВЕТЕ ГОРЕ ЗА ИЗДРЖЉИВЕ, ЈУНИ 2020.

СЕДАМ ДАНА СВЕТЕ ГОРЕ ЗА ИЗДРЖЉИВЕ, ЈУНИ 2020.

ЈЕДИНСТВЕН ПРОГРАМ СЕДАМ ДАНА СВЕТЕ ГОРЕ,

САМО ЗА ИЗДРЖЉИВЕ И ОДВАЖНЕ ПОКЛОНИКЕ,

од 9.6.2020-16.6.2020

  1. дан, 9.6. 2020. (недеља):

 

Полазак у  6 часова из Новог Сада, испред Православног удружења „Свети  Сава“, а из Београда у 7.30 часова испред пумпе „Стеко“. Долазак у вечерњим сатима до хиландарског Метоха Милоарсеница-Каково. Смештај у хотелу у Јерисосу или у Хиландарском метоху Каково, ноћење.

 

2.    дан, 10.6. 2020. (понедељак):

 

Око седам часова одлазимо до Уранополиса , где се и укрцавамо на брод након вађења дозвола за свету гору и бродских карата. У 9,45 полазимо ка Светој Гори а у Хиландарску луки Јовањица стижемо око 11,00 часова. Организованим превозом одлазимо до светог манастира Хиландара.Смештај у конаку манастира, затим обилазак манастирског комплекса и обилазак Хрусије, Самарије, пирга св. краља Милутина и Скита св. Василија на обали мора. Шетња кроз нови хиландарски виноград. , вечерња служба у оквиру које се износе и целивају свете мошти. Поклоњење и целивање чудотворне иконе Богородице Тројеручице и прусуствовање читању акатиста икони пресвете Богородице Тројеручице, затим посета богатој Хиландарској ризници где се, између осталог, налазе иконе пресвете Богородице Одигитрије, Христос Пантократор и остале свете иконе из средњег века. Присуствовање вечерњој служби. Вечера у трпезарији св. краља Милутина. Ноћење у Хиландару..

3.    дан,11.6. 2020  (уторак):

После литургије и ручка , одлазимо пешке да манастира Зографа – бугарског манастира, који је посвећен Светом Великомученику Георгију (коме је посвећена главна црква), и назвали су  га Зограф, што на грчком значи Сликарев или Живопишчев, уз обилазак испоснице Светог Козме, која се налази на 2 километра десно на путу од Зографа ка Хиландару, у високој стени до које воде стрме степенице.Након обиласка манастира Зограф продужавамо пут ка манастиру Констамонит. Манастир је из једанаестог века  са чудотворном Богородичином иконом Одигитрија-поклон наше царице Јелене. Након великог пожара 1430 манастир обнавља  србин Радич Поступович који се ту замонашио и преузео манастир као монах Роман. Његов син монах Мисаил  наставља бригу о овом манастиру. До 1520 је он био под Српском управом. Данас је то Грчки општежитељни манастир у коме живи око 30 калуђера..Наставак пута ка манастиру Констамониту . Конак у манастиру

 

4.    дан, 12.6. 2020. (среда):

Након литургије и ручка, одлазак до манастира Ватопед,  који се налази на другом месту у хијерархији Светогорских манастира. Основан је у десетом веку од стране ученика Атанасија  Атонског , оснивача првог Светогорског манастира Велике Лавре.  У Ватопеду се осим неколико чудотворних икона налази и појас пресвете Богородице, овај манастир је најбогатији манастир са огромним поседима и ван свете горе. Наставак пута ка манастиру Пантократору  у коме је планиран конак. Манастир Пантократор је познат по томе што поседује најстарији иконостас на светој гори и чудотворну икону Геронитису /Богородичина икона у природној величини/. Конак у манастиру

5.       дан, 13.6. 2020 (четвртак):

После литургије и ручка , одлазимо да манастира  Ивирона  који се налази на североисточном делу свете горе,изграђен је у десетом веку од стране Грузина . Стари назив за Грузију је Иверија. Познат по чудотворној икони Портаитиси/Вратарици/ Трећи је у хијерархији светогорсих манастира и ту у близини манастира је ступила на тло Свете Горе Пресвета Богородица заједно са Јованом Богословом. У манастиру борави око тридесетак монаха. Конак у Ивирону

6.       дан, 14.6 2020. (петак):

У раним јутарњим часовима богослужење са братством манастира Ивирона, а након литургије,  заједнички ручак у трпезарији манастира. Одлазак до Кареје и обилазак Протата , саборне цркве,Сент Андрејског скита,испоснице Светог Саве Српског. Након тога се упућујемо до манастира Нови Есфигмен у коме и коначимо..

7.       дан, 15.6. 2020. (субота):

После литургије у Саборној протатској цркви одлазимо до манастира Пантелејмона Руског манастира који је био под покровитељством царске породице Романова током друге половине деветнаестог века када је доживео велики напредак. До краја 19 века постаје највећи манастир на светој гори по величини и броју братства. 1913 године у манастиру се налази око 2000 монаха. Данас се у манастиру налази око 60 монаха који чувају мошти Св. Пантелејмона и велики број делова моштију многих светитеља. У манастиру се подвизавао познати монах Свети  Силуан. Око поднева одлазимо бродом до Уранополиса-Јерисоса где и спавамо .

8.      дан , 16.6.2020 /недеља/

У јутарњим часовима полазимо ка Србији. Долазак у Србију у вечерњим сатима

 

 

 

 

За све информације:
Православно удружење „СВЕТИ САВА“, 21000 Нови Сад, Браће Дроњак 17
Телефони: 021/451-539 , 060/ 44 30 801
poklonik2011@gmail.com

Организатор путовања “Црвени Сигнал” д.о.о. Сомбор, ул. 22 децембра 40, пиб: 100276075, матични број:08217408, лиценца агенције за привредне регистре отп.бр.295/2010.Полиса осигурања од одговорности туристичке агенције за случај инсолвентности и одговорности за случај штете нанете путнику бр.3000000 од 25.1.2018. тел.025448999

Read More »