ШЕСНАЕСТ МАНАСТИРА ЗА СЕДАМ ДАНА, јул 2017.

ШЕСНАЕСТ МАНАСТИРА ЗА СЕДАМ ДАНА, јул 2017.

ЈЕДИНСТВЕНО ПУТОВАЊЕ СА ОБИЛАСКОМ 16 СВЕТОГОРСКИХ СВЕТИЊА

(ЏИПОВИМА), ЗА ОСАМ ПОКЛОНИКА

од 11.7.2017. до 17.7.2017.

1.       дан, 11.7.2017. (уторак):

 

Полазак сопственим превозом у 6 часова из Новог Сада, испред Православног удружења „Свети  Сава“, а из Београда у 7.30 часова испред пумпе „Стеко“. Долазак у вечерњим сатима до хиландарског Метоха Милоарсеница-Каково. Смештај у хотелу у Јерисосу, ноћење.

 

2.       дан, 12.7.2017. (среда):

 

У 8 часова одлазак до Уранополиса, након вађења дијамонтирија и карата укрцавање на брод и одлазак до светогорске луке Дафне, а одатле аутобусом до Кареје – светогорске Свештене управе. Кареја је монашки градић, својеврсна престоница Светог Атона. Сама реч „кареја“ у преводу значи „орах“, којих има много у околини града. Налази се на самој средини полуострва, на североисточним обронцима Свете Горе. Атон је такорећи монашка република, али притом сваки манастир има свој типик. У Кареји се налази Протат, у коме се остварује врховна самоуправа и суд, а у граду се такође налази и управитељ. У Кареји се налазе конаци свих атонских манастира, осим манастира Кутлумуша, који је покрај саме Кареје. Такође се налазе пошта, телеграф, царина, лучна и полицијска управа, продавнице и амбуланта. Карејска Саборна црква Успења Пресвете Богородице је најстарија на Светој Гори и према предању основао ју је 335. године цар Константин Велики. Храм је страдао од пожара, а обновљен је у Х веку, за време владавине цара Никифора Фоке. У ХΙΙ веку храм су уништили католици, а поново су га обновили бугарски цареви. Овде су сачуване фреске из XIV века, а на горњем делу олтара налази се светиња Кареје, чудотворна икона Мајке Божије Достојно Јест, а чува се такође и чудотворна икона Христа Спаситеља. Чудотворна икона Мајке Божије Млекопитатељница налази се у келији Светог Саве Српског званој Типикарница. У Кареји живи око сто монаха. Ноћење у руским конацима и двокреветним собама са купатилом.

3.     дан, 13.7.2017. (четвртак):

 

Након доручка, полазимо џиповима ка манастиру Пантократор, који је основан у 14. веку од стране византијског војсковође Алексија, који је острво Тасос ослободио од турских гусара, заједно са братом Јованом, на месту похаране монашке насеобине Равдух. Сматра се да је патријарх Калист I године 1363. Озваничио Пантократор као манастир, јер је и сам својевремено као монах живео у том крају. Пантократору припада и Скит Св. Пророка Илије, пола сата хода узбрдо. Првобитно је био келија, али када се у њој настанио чувени руски духовник Пајсије Величковски, убрзо се увећао и број монаха (грчких, украјинских и молдавских) и то је био први случај на Светој Гори да је Скит прихваћен као општежиће и баш овде је први пут предузето систематско превођење дела подвижничких отаца на руски језик. Настављамо пут до грчког манастира Ивирона, који је основан крајем Х века на рушевинама сасвим опустелог Климентовог манастира. Његови градитељи били су замонашени цар Јован, његов син Јефимије и њихов рођак Георгије, који су били родом из Иверије (Грузија), а потицали су од лозе грузијске династије Багратионових. Тако је и манастир свој назив добио од својих ктитора и житеља – Ивераца. Осим Саборне цркве, у манастиру се налазе још три мале цркве: Богородице Вратарице (Портаитисе), светог Претече и Крститеља Јована, црква Светих Арханђела и 15 параклиса. Од манастирских светиња, овде се чувају делићи огртача, трске и сунђера које су употребили Јудеји ругајући се Господу, делови животворнога дрвета Крста Господњег и делови моштију светитеља: Теодора Стратилата, Михаила Синајског, великомученика Пантелејмона, мученица Фотине, Евпраксије и Параскеве, великомученика Георгија, Василија Великог, Јована Златоустог, Бесребреника Козме и Дамјана, апостола Петра, Јеванђелисте Луке, апостола Вартоломеја, Атанасија Великог и многих других. Обилазак манастира Кутлумуш и ман. Буразера (српског скита). Кутлумуш је посвећен Преображењу Господњем, а истраживачи светогорске историје нису до сад утврдили ко је и под каквим околностима и када основао манастир, и којем је једно време боравио и наш архимандрит Герасим Зелић. Повратак у вечерњим сатима у Кареју, вечера и ноћење.

4.     дан, 14.7.2017. (петак):

 

Након доручка, одлазак до манастира Велика Лавра. Лавра светог Атанасија – главни манастир Свете Горе Атонске, налази се на невеликом платоу на североистоку полуострва, на око пола сата хода од мора. Основао ју је у Х веку свети Атанасије Атонски, а језгро манастирских здања подигнуто је прилозима византијских царева Никифора Фоке и Јована Цимискија. У лаври се налази Саборна црква саграђена у част Благовештења Пресвете Богородице, из Х века. Фреске су из XVI века, рад Теофана Критског. У Саборној цркви налазе се параклиси саграђени у име светитеља Николаја Чудотворца и светих Четрдесет Мученика. Ту се налази и гробница светог Атанасија, који се слави 18. јула, нарочито поштован празник лавре. Међу многим драгоценим реликвијама и даровима византијских царева чувају се и крст и жезал светог Атанасија, две чудотворне иконе – “Икономиса” (Економка), постављена у знак сећања на јављање Богородице светом Атанасију на месту на коме се налази чудотворни извор, и Кукузељица, која се налази у параклису Ваведења у храму Пресвете Богородице; делови животворнога дрвета Крста Господњег у драгоценим оптоцима; мошти светог Василија Великог, светог Михаила Синајског, светог апостола Андреја Првозваног, светог Јефрема Сирина и многих других светитеља. Затим следи обилазак Скита Св. Јована Претече (Продром), који припада Великој Лаври. Насељен је Румунима, који за разлику од Срба и Бугара немају свој манастир на Светој Гори, па им овај Скит служи за окупљање. У њему се чувају мошти Св. Димитрија, Св. Јована Крститеља, чудотворну икону Богородице, честицу Чудесног крста, одежде, сасуде итд. Затим обилазимо манастир Филотеј, који је саграђен у 10. веку, чији је ктитор наш Свети Сава. Обилазак манастира Каракал, једног од оних манастира који су изграђени нешто даље од мора, а исто толико и од најближег Ивирона. Следи још и обилазак Скита Св. Димитрија, којег асчињава двадесетак монашких станишта, келија и већина их има своје капелице, али су све у оронулом стању и ненастањене. Повратак у Кареју, вечера и преноћиште.

5.     дан, 15.7.2017. (субота):

 

Након литургије и доручка, одлазимо ка манастиру грчком манастиру Ватопеду. Овај манастир је један од најстаријих, најбогатијих и највећих манастира на Светој Гори Атонској. Према предању основао га је равноапостолни цар Константин у првој половини IV века, али га је у истом столећу разорио богоотступник Јулијан. Крајем IV века обновио га је грчки цар Теодосије у знак захвалности Богу, због избављења од бродолома свога сина Аркадија. У манастиру се налазе чудотворне иконе Мајке Божије: Олтарка (Виматариса) или Ктиторка (Ктиториса), Посечена (Есфагмени), Утешитељица (Парамитија), Антифонитрија (Она која одговара), Милосрдна (Елеуса), Уљеточива (Елеовритис), Сведржитељица (Панданаса), Водитељица (Одигитрија). Међу манастирским светињама чувају се делови животворног Крста Господњег, делови трске, сунђера и огртача Христовог, као и јединствена, непроцењива Ватопедска светиња – Богородичин појас. Ту су и делови моштију светих: Григорија Богослова, Андреја Критског, апостола Вартоломеја, великомученика Теодора Стратилата, Параскеве, Кирјака, Сергеја, Вакха, свештеномученика Харалампија, великомученика Пантелејмона, Трифуна, Јована Милостивог, архиђакона Стефана, великомученика Димитрија Солунског и других. Обилазак манастира Пантелејмона – најупечатљивијег монашког станишта на западно обали Свете Горе. Између 1346. И 1500. године у манастиру је највише било грчких, одмах за њима и српских монаха. Обилазак Ксенофонта који је подигнут на благом узвишењу покрај мора, између Дохијара и руског манастира Пантелејмона. Дохијар је, према предању, основао Св. Јефтимије, ученик Атанасија Атонског и братственик Велике Лавре, у којој је био опште познат као подрумар (дохијар). Отуда и име манастиру: Дохијар, што значи Подрумарев. Следи посета Зографу – бугарском манастиру, који је посвећен Светом Великомученику Георгију (коме је посвећена главна црква), и назвали су  га Зограф, што на грчком значи Сликарев или Живопишчев. Најзад одлазак до манастира Хиландара, смештај у конаку, затим обилазак манастирског комплекса и обилазак Хрусије, Самарије, пирга св. краља Милутина и Скита св. Василија на обали мора. Шетња кроз нови хиландарски виноград. Повратак у манастир, вечерња служба у оквиру које се износе и целивају свете мошти. Поклоњење и целивање чудотворне иконе Богородице Тројеручице и прусуствовање читању акатиста икони пресвете Богородице Тројеручице, затим посета богатој Хиландарској ризници где се, између осталог, налазе иконе пресвете Богородице Одигитрије, Христос Пантократор и остале свете иконе из средњег века. Присуствовање вечерњој служби. Вечера у трпезарији св. краља Милутина. Ноћење.

6.       дан, 16.7.2017. (недеља):

 

У раним јутарњим часовима богослужење са братством манастира Хиландара, а након литургије  заједнички ручак у трпезарији св. краља Милутина . После краћег одмора, обилазак и разгледање манастирских светиња: лозе Св. Симеона, костурнице, гробљанске цркве , бунара Св. Саве и књижаре у којој се могу купити хиландарска издања књига , тамјан, иконе, свеће, вино и др. У 12 часова полазак ка луци Јовањица. Долазак до хиландарског метоха по благослов за пут. Наставак пута ка Србији.

 

7.       дан, 17.7.2017. (понедељак):

 

У раним јутарњим часовима долазак у Нови Сад.

 

 

За све информације:
Православно удружење „СВЕТИ САВА“, 21000 Нови Сад, Браће Дроњак 17
Телефони: 021/451-539 ,
 060/ 44 30 801
poklonik2011@gmail.com

Share this!

Subscribe to our RSS feed. Tweet this! StumbleUpon Reddit Digg This! Bookmark on Delicious Share on Facebook

Leave a reply

*

*

Your email address will not be published. Required fields are marked *