СЕДАМ ДАНА СВЕТЕ ГОРЕ ЗА ОДВАЖНЕ И ИЗДРЖЉИВЕ ПОКЛОНИКЕ, новембар 2017.

СЕДАМ ДАНА СВЕТЕ ГОРЕ ЗА ОДВАЖНЕ И ИЗДРЖЉИВЕ ПОКЛОНИКЕ, новембар 2017.

ЈЕДИНСТВЕН ПРОГРАМ СЕДАМ ДАНА СВЕТЕ ГОРЕ,

САМО ЗА ИЗДРЖЉИВЕ И ОДВАЖНЕ ПОКЛОНИКЕ,

од 7.11. до 13.11.2017.

 

  1. дан, 7.11.2017. (уторак):

 

Полазак у  6 часова из Новог Сада, испред Православног удружења „Свети  Сава“, а из Београда у 7.30 часова испред пумпе „Стеко“. Долазак у вечерњим сатима до хиландарског Метоха Милоарсеница-Каково. Смештај у хотелу у Јерисосу, ноћење.

 

2.    дан, 8.11.2017. (среда):

 

У 5 часова одлазак до Уранополиса, након вађења дијамонтирија и карата укрцавање у 6 часова на брод „Агио Ана“ и одлазак до манастира Дионисијата. Основан је на почетку друге половине 14. Века, од стране преподобног Дионисија. Смештен је на огромној , окомитој стени, осамдесет метара изнад мора. Манастир се одувек одликовао подвижничком строгошћу. Главна црква посвећена је рођењу Св. Јована Претече. Манастир има четрнаест параклиса, као и седам келија у Кареји и околини. А у непосредној близини манастира налази се келија посвећена свим светима, у којој су фреске из 1610. године, дело иконописаца Данила и Меркурија. У ризници се чува крст Јелене Палеолог, представа распећа у рељефу на патени од слоноваче, плаштанице из 16. Века, хрисовуља Алексија  III, издата поводом оснивања манастира, дугачка је 2,98 метара и украшена изузетно успелом минијатуром која приказује цара са супругом Теодором и Св. Јована Крститеља између њих. При дну документа је царев потпис. Наставак пута до Григоријата, основаног у 14. Веку. Из Дионисијата се у Григоријат може стићи уском и каменитом стазом за сат и по хода. Легенда вели да је на овом месту, у античко доба, био Посејдонов храм. Главна црква манастира посвећена Светом Николи, изграђена је после пожара и из времена градње потиче и њен живопис. Међу литијским иконама истичу се Богородица Млекопитатељница (Galaktotrofusa) и Свевладарка (Pantanasa)и обе су чудотворне. Осим њих, у манастиру се чувају и делови моштију Григорија Назијанзина, Григорија Богослова, Дионисија Ареопагита, Анастасије Римске, као и два златноткана покрова из 15. и 17. века. Одлазак до Симонопетре. Ово је најоригиналнија и неимарски најсмелије изведена монашка грађевина на Светој Гори. Смештена је између Григоријата, од кога је удаљена сат времена хода узбрдо (колико и од сопственог пристаништа) и лике Дафни до које је потребно двоструко више времена. Основан је у 14. веку од стране монаха Симона, који је најпре живео у том крају, у једној пећини крај извора (данас познатог као Света вода Преподобног Симона). Други ктитор манастира био је српски деспот Јован Угљеша Мрњавчевић, који је владао серском облашћу, у чијем саставу је била и Света Гора. Монах Сава бележи да се после Угљешине погибије на Марици, његов најстарији син Јован ту и замонашио и добио име Јоасаф. Одлазак из Симонопетре такси-бусом до Кареје. Конак у Кареји.

3.    дан, 9.11.2017. (четвртак):

Након литургије у Саборном храму у Кареји, обилазимо светогорску престоницу – Протат, Саборни храм, испосницу Светога Саве, Манастир Кутлумуш, Патерицу и Сентандрејски скит. Након тога одлазимо минибусом до манастира Ксиропотама, који је, према предању, најстарији манастир на Светој Гори, старији и од Велике Лавре. У њему се налазе четири честице Часног крста и Пулхеријина патена од стеатита, пречника 15 сантиметара., као и чудотворна икона 40 мученика. Они, исповедивши веру у Христа као Бога, пострадаше за време цара Ликинија. После великих мука на које су бачени, морени су у смрзнутом језеру, па су им полумртвима пребијане цеванице, а када су издахнули, тела су им спаљена и недогорели остаци бачени у исто језеро. Године 438. Остаци њихових тела су пронађени и часно сахрањени. Наставак пута ка манастиру Пантелејмон, најупечатљивијем монашком станишта на западној обали Свете Горе. Између 1346. И 1500. године у манастиру је највише било грчких, одмах за њима и српских монаха. Смештен је крај мора, између светогорске луке и Ксенофонта, до кога се из Пантелејмона, пешице стиже за сат. Конак у Пантелејмону.

(Део наше групе има благослов за конак у манастиру, а други део групе мораће преспавати у врећама – предност за манастир имају старији)

4.    дан, 10.11.2017. (петак):

Након литургије и ручка, одлазак до Ксенофонта, који је подигнут на благом узвишењу поред мора, између Дохијара и Пантелејмона. Од првог је удаљен двадесет минута хода, од другог сат времена. У манастиру су прво живели Срби и Бугари. Манастирски комплекс је добио данашњи изглед након пожара од 1817. године, када су предузети огромни грађевински радови – зидови бедема су продужени и манастирско двориште је проширено толико да је саграђен нови саборни храм. У манастиру се налазе иконе Деизиса и Дванаест апостола, које потичу из 16. века, чудотворна Богородица Одигитрија, за коју легенда вели да је у три маха сама долазила из Ватопеда, те су се братства сагласила да треба да остане у Ксенофонту. Следи наставак пута ка Дохијару, којег је, према предању, основао Св. Јефтимије, ученик Атанасија Атонског и братственик Велике Лавре, у којој је био опште познат као подрумар (дохијар). Отуда и име манастиру: Дохијар, што значи Подрумарев. У манастиру се налази икона Богородица Брзопомочница (Gorgoepikos) која је, после иконе Богородице Вратарице из манастира Ивирона и Богородице Аксион Ести, најчувенија икона на Светој Гори. Након посете Дохијару, настављамо пут ка Констамониту. Конак у Констамониту.

5.       дан, 11.11.2017. (субота):

После литургије и ручка , одлазимо да манастира Зографа – бугарског манастира, који је посвећен Светом Великомученику Георгију (коме је посвећена главна црква), и назвали су  га Зограф, што на грчком значи Сликарев или Живопишчев, уз обилазак испоснице Светог Козме, која се налази на 2 километра десно на путу од Зографа ка Хиландару, у високој стени до које воде стрме степенице. Смештај у конаку манастира, затим обилазак манастирског комплекса и обилазак Хрусије, Самарије, пирга св. краља Милутина и Скита св. Василија на обали мора. Шетња кроз нови хиландарски виноград. Одлазак у манастир Хиландар пешке, вечерња служба у оквиру које се износе и целивају свете мошти. Поклоњење и целивање чудотворне иконе Богородице Тројеручице и прусуствовање читању акатиста икони пресвете Богородице Тројеручице, затим посета богатој Хиландарској ризници где се, између осталог, налазе иконе пресвете Богородице Одигитрије, Христос Пантократор и остале свете иконе из средњег века. Присуствовање вечерњој служби. Вечера у трпезарији св. краља Милутина. Ноћење у Хиландару.

6.       дан, 12.11.2017. (недеља):

У раним јутарњим часовима богослужење са братством манастира Хиландара, а након литургије,  заједнички ручак у трпезарији св. краља Милутина . После краћег одмора, обилазак и разгледање манастирских светиња: лозе Св. Симеона, костурнице, гробљанске цркве , бунара Св. Саве и књижаре, у којој се могу купити хиландарска издања књига , тамјан, иконе, свеће, вино и др. У 12 часова полазак ка луци Јовањица. Долазак до хиландарског метоха Каково по благослов за пут. Наставак пута ка Србији.

7.       дан, 13.11.2017. (понедељак):

Долазак у Нови Сад у раним јутарњим часовима.

 

 

За све информације:
Православно удружење „СВЕТИ САВА“, 21000 Нови Сад, Браће Дроњак 17
Телефони: 021/451-539 , 060/ 44 30 801
poklonik2011@gmail.com

Share this!

Subscribe to our RSS feed. Tweet this! StumbleUpon Reddit Digg This! Bookmark on Delicious Share on Facebook

Leave a reply

*

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*