Манастирско насеље Метеора смештено је на огромним и стрмоглавим стенама које се нагло уздижу на северозападном делу Тесалијске равнице у Грчкој, где се сусрећу са подножјем масивног планинског ланца Пиндос.
Према предању, први пустињаци населили су Метеоре много пре десетог века наше ере. Они су живели у пећинама и пукотинама стена и веома вешто правили мале молитвенике где су се посвећивали молитви и постојаном изучавању раних православних текстова. Oснивањe првог манастира Дупјани, негде у XI веку, а потом и цркве Протат по угледу на цркву под истим именом на Светој Гори Атонској означило је почетак организоване монашке заједнице на Метеорима.
Величанственост пејзажа и сигурност од нападача, пљачкаша и злочинаца коју су монаси уживали живећи на једва приступачним врховима ових стрмоглавих стена, водило је годинама ка стварању велике, присне заједнице састављене од више манастира потпомогнутих многобројним поклонима и привилегованим одобрењима од стране побожних владара и аристократа.
Метеори су на списку културне баштине УНЕСКО-а.
Грчки назив „Μετέωρα“ значи „лебдеће“ или „окачено камење“, у смислу „камење које лебди у рају“.
У почетку је било чак 20 манастира, али је данас преостало свега 6. Током следећих векова почело је успостављање манастира. Њихов прави процват почиње доласком отоманске окупације у ове крајеве, јер је овако скривено подручје међу огромним стенама-стубовима омогућило примерено одстојање од нове, непријатељске власти. У првом раздобљу долазак до манастира био је изузетно тежак – преко кожних лествица или путем огромних мрежа. Ово је омогућило несметан живот и молитву монаха. Почетком XX века до манастира су исклесане степенице. Последњих деценија манастири Метеора су постали место ходочашћа и велике туристичке посете.
 |
 |
 |
 |
 |
 |