Манастир ХИЛАНДАР

 

Хиландар, српски светогорски манастир, основали су велики жупан Стефан Немања, родоначелник династије, и његов најмлађи син Растко.
Манастир ХИЛАНДАР  налази се дубоко у копну, на 50 метра надморске висине, око 2,5 километра удаљен од мора, окружен бујном вегетацијом. Поред манастира протиче Хиландарска речица.
Најмлађи син великог жупана Стефана Немање, Растко, стигао је на Свету Гору у јесен 1192. године противно вољи свог оца. Војска коју је Стефан Немања послао за Растком затекла га је у старом руском манстиру РУСИК као мирјанина-искушеника и хтела је одмах да га поведе кући. Међутим, калуђери и Растко смислише “побожну превару”.

     

Замолили су војнике да крену ујутру тек пошто се молитвама претходно одужи Богу. И док се војска у току ноћи обилно гостила храном и пићем Растко се у манастирској кули постригао и обукао у монашку расу добивши име по великом светитељу Светом Сави Освећеном.
Из манастира Русик Сава је прешао у грчки манастир Ватопед, где је 1197. године стигао и његов отац Стефан Немања који се у 81. години живота замонашио у манастиру Студеница као монах Симеон.
Према историјским подацима, на месту данашњег ХИЛАНДАРА налазио се напуштени и порушени грчки манастир ХИЛАНДАРИОН, који се под тим именом помиње у једном писму из 1169. године. Име је вероватно добио по Георгију Хиландариосу угледном светогорском монаху који је ту живео у X веку.
У потрази за местом на којем би Срби, попут Грка, Руса, Бугара и Ивираца (Грузијаца), саградили свој манастир, Сава и Симеон наишли су на остатке опустелог манастира и одлучили да га баш ту саграде.
По овој намери обратили су се византијском цару Алексеју III Анђелу, који је 1198. године златопечатном повељом – хрисовуљом доделио Хиландар и област око манастира “да Србима буде на вечни поклон”.
То је значило да ће будући манастир имати статус Царске Лавре са потпуном самосталношћу и својим унутрашњим устројством.
Црква посвећена Ваведењу Пресвете Богородице са кулама и монашким келијама завршена је 1199. године.