Икона Богородица МЛЕКОПИТАТЕЉНИЦА позната је од давнина на хришћанском Истоку. Сликана је на основу Јеванђеља: да је Пресвета Богомајка дојила оваплоћеног Господа Христа као Сина Свога, што је она жена у Јеванђељу исповедила речима упућеним Христу: „Блажена утроба која Те носила и дојке које си сисао“. (Лк.11.27)
Сходно Светом Предању Цркве настале су иконе Богородице Млекопитатељнице познате још од старина у Светој Земљи, Сирији, Египту, и опште у православној Византији а затим и код православних Словена, најпре ког Срба а потом и код Руса. У Српској цркви позната је фреска Богородице Млекопитатељнице у Пећкој Патријаршији из времена Архиепископа Данила (XIV век) и манастира Свети Наум на Охридском језеру (XIV век) али су оне настале највероватније по угледу на Икону Богородицу Млекопитатељницу коју је Свети Сава донео са свог ходочашћа у Свету Земљу.
Према усменом предању, сачуваном у манастиру Хиландару, Икона Богородица Млекопитатељница налазила се у Лаври Светог Саве Освећеног која се налази око 20 километара јужно од Јерусалима. Оснивач највеће Лавре на истоку, Свети Сава Освећени је на самрти 532. године (VI век) окупљеној братији монасима пророчки говорио да ће после много времена Лавру походити један монах племићког рода са запада по имену Сава коме они треба као благослов да дају Икону Мајке Божје Млекопитатељницу и такође његов игумански жезал (штап).
Након готово седам векова на свом ходочашћу у Свету Земљу, почетком XIII века, дође из Србије Свети Сава, Први Архиепископ Српски, у овај свети мананстир. Већ код првог уласка у храм када је прилазио кивоту са моштима великог светитеља, игумански жезал је пао са зида пред ноге Светог Саве а икона Млекопитатељница се померила на зиду. Манастирска братија је у неверици посматрала испуњење пророчанства које није заборављено током векова. У почетку су ћутали али како се иста сцена понављала сваки пут када би Свети Сава улазио храм, после трећег пута одлучише да му саопште завештање свог духовног Праоца. Када се су се и остале околности поклопиле са завештањем. име и порекло монаха, братија манастира из љубави и милоште према Светом Сави Српском а по завештању Преподобног Саве Освећеног поклонила му је Икону Богородицу Млекопитатељницу и Игумански жезал. Уз то као посебну част и одраз огромног поштовања Свети Сава на поклон је добио и Чудотворну Икону Богородицу Тројеручицу.
На повратку из Свете Земље Свети Сава је отишао прво на Свету Гору где је Икону Богородицу Тројеручицу оставио у манастиру Хиландару у неотуђиво наслеђе где се она и данас налази (види житије иконе Богородице Тројеручице). Игумански жезал оставио је прво у келији Маливдоклисја крај Кареје а касније је пренета у келију Патерица (жезал – грчки патерица) где је чуван све до недавно када је пренет Испосницу Светог Саве у Кареји. Данас се налази у раму заједно са Иконом Богородицом Тројеручицом у манастиру Хиландару.
Чудотворну Икону Богородицу Млекопитатељницу Свети Сава поставио је на иконостас келије Испоснице Типикарнице у Кареји коју је посветио Преподобном Сави Освећеном. Мимо обичаја наше цркве, из велике љубави према Мајци Божјој, Свети Сава је Икону Млекопитатаељницу на иконостасу поставио као престолну на десну страну царских Двери где се према канону Православне цркве поставља Икона Христа Спаситеља коју је зато поставио на леву страну од царских Двери. Ову замену одобрила је Васељенска Саборнокатоличанска Православна Црква звелике светости и уважавања према Светом Сави Српском а таквих случајева има још у Православљу.
 |
 |
 |
