МАНАСТИР ХИЛАНДАР
На месту прве мале цркве коју су подигли Свети Симеон и Свети Сава почетком XII века, краљ Милутин је уз дозволу византијског цара Андроника II Палеолога подигао нову велику цркву посвећену Ваведењу Пресвете Богородице 1293. године.
Милутинова црква дугачка је 33 метра а широка 12,5. Има већи број прозора и врата што је чини лепо осветљеном.
Након смрти последњег владара из лозе Немањића, цара Стефана Уроша V 1371. године, бригу о Хиладару преузели су други српски великаши. Тако је кнез Лазар Хребељановић крајем XIV века подигао припрату цркве Ваведења о чему сведочи грб уклесан у камен са спољне стране цркве. Припрата кнеза Лазара и црква краља Милутина чине јединствену целину која је очувана до данас. У катастрофалном пожару марта 2004. године црква је чудом остала неоштећена.
 |
 |
 |
 |
 |
 |