На Светој Гори данас има 20 манастира, мноштво мањих монашких заједница – скитова и пустињачких лелија. Према светогорском устројству број манастрира одређен је законом и не може их бити ни више ни мање, док је број скитова и келија неограничен. Сви скитови и келије административно припадају неком од манастира.
Назив СКИТ води порекло од речи аскета, назива монаха који су први формирали монашке заједнице. Бројни скитови и келије раштркани су широм Свете Горе.
Неколико скитова на Светој Гори прерасло је некада максималан број монаха (5-7) тако да их данас има неколико који су већи или једнаки са многим манастирима. Највећи светогорски скит Светог Андреја, у непосредној близини Кареје, има конаке за неколико хиљада монаха док их данас има близу сто. По величини и по броју монаха још се издвајају Скит Продромос код Велике Лавре, настањен румунским монаштвом, Скит Светог Илије код Пантократотра и Скит Буразери на путу ка Ивирону.
Највише скитиова и пустињачких келија налази се на стрмим падинама око планине Атос. Цео овај појас назива се Светогорска пустиња. Ту се налазе бројне монашке насеобине груписаних келија као што су Каруља, Нови Скит, Скит Свете Ане, Кавсокаливија, Лаку Скит, Катунакија и други.
Испосници, исихасти, анахорети или како их називају пустињаци, су монаси који су уз благослов манастира отишли у осаму да уз подвиг и индивидуалну молитву доживе визију сусрета са Богом и светитељим.
Монаси испосници живе у колибама и пећинама и уз веома мало хране и још мање сна, бесконачно понављају молитву: „Господе Исусе Христе, сине Божји, помилуј мене грешног“.
Кареја |
Лука Дафне |
Богородичин извор |
На путу за врх Атоса |
Скит Светог Андреја |
Атос |