Први помен манастира Никоља датира из 1489, па се претпоставља да би он могао бити најстарији у скупини Овчарско-Кабларских манастира. Скромне димензије, триконхална основа без кубета, зидање ломљених каменом и схематизован рељефни украс допрозорника и каменог намештаја основне су одлике градитељства цркве. Према натпису, живописана је 1587. Фреске су извела двојица сликара изразито скромне даровитости. Уз храм је накнадно дозидана спратна припрата, у коју се улазило кроз трем с југа. Фасада под тремом и приземље припрате осликани су 1637.године добрим познавањем технике фреске али и оновремене иконографије. Током периода турске владавине, Никоље је преписивачки центар. После пропасти I српског устанка било је стециште збегова. Велику обнову манастир је доживео за владе кнеза Милоша 1817. године и још једну четрдесетак година касније. Црква је надзидана и споља омалтерисана, украшене низом малтерних слепих ниша, а јужно од цркве подигнут спратни конак, једно од најлепших здања народног неимарства тога периода. Нови иконостас постављен је 1826. Године. Конзерваторски радови изведени су на конаку 1955–56. и 1975, на архитектури цркве 1956–60. и 1975, на живопису 1965. и 1979, на иконопису 1979–80. Никоље поседује и богату ризницу.
![]() |
![]() |
![]() |