Манастир Завала, посвећен Ваведењу Пресвете Богородице, налази се на почетку завалске вале, с југозападне стране Попова Поља, под брдом Острогом. Специфичност архитектонског решења манастирске цркве условљена је њеним положајем који одаје јасан утисак испосничког монашког пребивалишта. Споља храм има једнобродну основу завршену полукружном апсидом на истоку, док је унутрашњост сложеније решена. Својом северном страном црква је у пећини, док је већи дeо брода и олтар у јужној страни веће стене. Изнад ове пећине, на око 100 метара навише, постоји још једна пећина улаза колико људски раст, али се пружа дубље у брдо Острог и постепено силази у дубину, где се примјећују сталагмити и сталактити.
Црква завалска је из 13. века судећи по печату из 1271.године.
Према народној традицији настанак цркве Ваведења Пресвете Богородице везује се још за првог хришћанског цара Константина, који је стигавши у Завалу, и видевши да је становништво побожно, одлучио да и ту сагради храм. Цар је оставио Богородичину икону на брду Петковица са намером да му ту буде подигнута задужбина. Другога дана пак пронађоше икону испред улаза у пећину, на месту данашње цркве. Икону су вратили на првобитно место, али се чудесно премештање њено понови и у наредна два дана, те цар увиде да му је сама икона показала место подизања цркве
![]() |
![]() |
![]() |