Манастир ГРАЧАНИЦА (1321. г.) налази се у истоименој варошици удаљене 9 км од Приштине, на Косову и Метохији. Манастирску цркву посвећену Успењу Богородице подигао је краљ Стефан Милутин који је владао Србијом од 1282-1321. године, на месту где су постојали темељи две старије цркве. О градњи манастира сведочи оснивачка повеља краља Милутина која се налази се на западном зиду бочне капеле. Текст повеље завршава се потписом ктитора са назначеном годином изградње 6830. од постања, односно 1321. године од Христа. Исте године у октобру упокојио се краљ Милутин.
Историјски најзначајније фреске у Грачаници су портрети краља Милутина као ктитора, са макетом цркве у руци, и краљице Симониде које крунише Христ. Манастир је страдао 1383. године од Турака који су после битке на Марици 1371. године харали овим крајевима. Према предању, кнез Лазар је након битке на Косову пољу 1389. године, првобитно сахрањен у Грачаници. Након пада српске средњевековне државе 1459. године, Грачаница је доспела у тешко стање и само повремено је имала боље услове живота. Манастирско звоно први пут се чуло, после XVI века, 1903. године, а Грачаница је коначно ослобођена у Првом балканском рату 1912. рату.
