БЕЛЕ НОЋИ -МОСКВА-САНКТ ПЕТЕРБУРГ 24.8.-2.9.2024
ПРОГРАМ:
- 5 НОЋЕЊА са доручком У САНКТ ПЕТЕРБУРГУ ХТЛ 4****
- 4 НОЋЕЊА СА ДОРУЧКОМ У МОСКВИ ХТЛ 4 ****
- АВИО ПРЕВОЗ БЕОГРАД-САНКТ ПЕТЕРБУРГ-МОСКВА – БЕОГРАД(ПРЕСЕДАЊЕ У ИСТАНБУЛУ СА ЧЕКАЊЕМ ОКО 2.5-3 САТА)
- ТРАНСФЕРИ ПО ПРОГРАМУ
- РАЗГЛЕДАЊА ГРАДА СА ЛОКАЛНИМ ВОДИЧЕМ НА СРПСКОМ ЈЕЗИКУ
- БРЗИ ВОЗ САПСАН ОД МОСКВЕ ДО ПЕТЕРБУРГ
КОНТАКТ ТЕЛЕФОН
021451539
0604430801
ОБИЛАЗАК СВЕТИЊА КОСОВА И МЕТОХИЈЕ
од 18.04. до 21.4.2024.год.
ПОКЛОНИЧКО ПУТОВАЊЕ
Полазак у раним јутарњим часовима испред удружења Свети Сава наставак пута ка Космету, ка манастиру Бањска, где планирамо и први конак.
Смештај у манастирски конак ..вечера…ноћење
19.04.2024.
Литургија и доручак у манастиру. Наставак пута ка манастиру Грачаници.
У поподневним часовима долазак у Призрен. Следи обилазак града, Богородице Љевишке, цркве у Призрену, задужбине краља Милутина, цркве Светог Ђорђа (Саборна црква). Следи посета Призренској богословији „Свети Кирило и Методије“, дружење са профсорима и ученицима У вечерњим часовима повратак у манастир Светих Архангела, вечера и конак.
20.04.2024.
Након Литургије и доручка одлазак у Зочиште, у манастир Светих врача Козме и Дамјана. Након поклоњења и целивања моштију Св. Козме и Дамјана, полазак ка Великој Хочи, где се налазе најстарије српске цркве, Св. Николе из 13. века, као и цркве Св. Јована и Св. Стефана из 14. века. Након обиласка Дечанске винарије, полазак ка Ораховцу, најугроженијој српској енклави. Обилазак школе и дружење са мештанима. Повратак у Призрен у поподневним часовима, вечера и ноћење у манастиру Св. Архангела.
21.4.2024.
У раним јутарњим часовима полазак на Литургију у манастир Високи Дечани. Поклоњење и целивање моштију Светог Краља Стефана Дечанског, обилазак манастира, продавнице и ризнице. Након тога одлазак у Пећ и обилазак Пећке Патријаршије. Затим следи пут ка манастиру Црна Река, посвећеном Светом Архангелу Михаилу, у коме се чувају мошти Светог Петра Коришког Чудотворца, за кога су везана бројна исцељења и чуда.
Молимо Вас да што пре, а најкасније до 05.04.2024. своју резервацију потврдите
Потребне информације можете добити код вође путовања
Биговић Радована
+381 61 2089879
+381 21 451539
Read More »ОСТРОГ И ЦРНОГОРСКО ПРИМОРСКИ МАНАСТИРИ
ОСТРОГ
СА БОРАВКОМ У ЕТНО СЕЛУ
Термин : од 25-29 марта
Дан, 25.3.2021 год. (четвртак)
Полазак у 5 ч. испред просторија Прасвославног удружења „Свети Сава“, улица Браће Дроњаk 17, Нови Сад. Вожња кроз Србију са успутним одморима до манастира Милешева где је предвиђена пауза и посета манастиру. Манастир Милешева је српски средњовековни манастир, налази се на шестом километру од Пријепоља на реци Милешевци. Рашки по стилу, подигао га је краљ Стефан Владислав (1234—1243) у првој половини XIII века као своју задужбину, а у њој је и сам сахрањен. Манастир представља непокретно културно добро као споменик културе од изузетног значаја , . Наставак путовања до манастира Дајбабе , након обиласка манастира и саборног храма у Подгорици упућујемо се ка манастиру Острог. Долазак у манастир око 19 часова. Ноћење по претходном договору, у горњем или доњем конаку.
2. Дан, 26.3..2021. (петак)
Након јутарње службе и литургије /око 11 часова/одлазимо према Цетињу и Цетињском манастиру.Сједиште Митрополије налази се у Цетињском манастиру од његовог оснивања до данашњих дана. Господар Зете кнез Иван Црнојевић подигао је манастир Рођења Пресвете Богородице на Цетињу 1484. године као седиште Зетске митрополије. Његово оснивање дешава се у епохи пада Цариграда (1453), када се мала Зетска држава, нападнута од моћне Османлијске империје, повлачила из равнице око Скадарског језера у теже приступачне предјеле, тражећи спас за свој опстанак. Тај историјски и по много чему преломни догађај, један је од најзначајнијих датума историје Митрополије црногорско-приморске и Црне Горе.У Манастиру се данас чувају велике светиње хришћанске васељене.Цетињски манастир поред многостраних плодова његовог дјеловања, задобија данас још више на значају присуством у њему три знамените древне хришћанске светиње: руке Св. Јована Крститеља, дијела Часног Крста и чудотворне иконе Мајке Божије, зване Филеримос. Под сводовима Цетињског манастира налазе се мошти многих небеских заступника. Међу њима су мошти Светог Петра I Цетињског, светилника православља и у своје и у наше вријеме, који је овдје, као пастир добри неуморно бринући о свом стаду, узрастао „у мјеру раста висине Христове“ и задобио неувенљиви вијенац славе. Манастир Рођења Пресвете Богородице, под вечним покровитељством Приснодјеве, исклесао је на камену подвижничког живљења и друге светитеља: Светог Василија Острошког, који је својевремено био ђакон у Цетињском манастиру и чије су и мошти једно време боравиле у њему, као и Светог Петра II Ловћенског Тајновидца, чијим стопама, као и његовог светог стрица, освећена је свака стопа манастира . Пауза за ручак на Цетињу. После Цетињског манастира упућујемо се ка приморју и посећујемо манастир Дуљево Настанак манастира Дуљево се нераскидиво повезује са Светом лозом Немањића. Манастир је по предању подигнут у 14. вијеку као знак захвалности цара Душана за изљечење неколицине његових војника који су пили ‘’Савину воду‘’ са извора Светог Саве, који се налази у близини манастираМанастир је саграђен у изузетно живописном крају са дивним планинским ваздухом и здравом водом на надморској висини од 470 метара. Налази се „у једном јазу под брдом“. Манастирски комплекс сачињавају: Црква Св.Архиђакона Стефана, манастирски конак, као и остаци ранијих објеката. Након Дуљева упућујемо се ка манастиру Режевићи . Манастир РЕЖЕВИЋИ (XIII век), налази се у непосредној близини Петровца на самој обали мора у Црној Гори. Име је добио по паштровском племену Режевићи. Манастир са црквом Успења Богородице подигао је први српски краљ Стефан Првовенчани 1225. године. По налогу цара Душана подигнута је црква посвећена Светом Стефану која је 1714. године срушена, да би се на њеном месту подигла већа црква Свете Тројице. Манастир су опљачкали Турци 1785. и Французи 1812, а 1941. године опљачкали су га и спалили Италијани . 1714 године у манастир долази проигуман Максим Косијеревац, из манастира Косијерева, који је обновио обе цркве и основао манастир. Његов рад наставио је Никодим Вуковић који је 1770. године подигао већу цркву посвећену Светој Тројици а која је потпуно довршена од стране јеромонаха Димитрија Перазићa 1814. године. Наставак пута до манастира Стањевићи
Као ктитор манастира помиње се велики војвода Никола Стањевић. Док је војвода Ђурађ Ћурашевић Црнојевић, деда Ивана Црнојевића, подигао у близини данашњег манастира тврђаву Ђурђевац дворац на брду Ђурђевцу, војно утврђење са храмом посвећеном Светом Георгију.
Након турских упада у Цетиње 1714. године, владика Данило прелази у Стањевиће. По повратку из Русије саградио је храм који је посветио Светој Тројици а некадашњи дворац Црнојевића је обновио и претворио у манастирски конак 1724. године. После његовог повратка на Цетиње извјестан број монаха остаје у Стањевићима. Извјесне поправке и доградњу манастирског комплекса врши митрополит Сава Петровић. Митрополит Данило се упокојио у светој обитељи 1735. и био је сахрањен у њој. Ту је почивао до 1856. године када je трудом књаза Данила пренесен на Цетиње. Данас му је гроб на Орловом кршу, брду изнад Цетињског манастира. [1]
1780. године у манастиру је отворена свештеничка школа, коју је похађао и Свети Петар Цетињски. Вечера и спавање у новим манастирским конацима.
3. дан 27.3.2021 /субота/
Након литургије , упућујемо се ка Требињу .Требиње се налази на самом југу Херцеговине у најјужнијем делу Републике Српске и Босне и Херцеговине. Смјештено је испод планине Леотар, на ободу Требињског поља, у долини некада највеће европске реке понорнице Требишњице, која протиче кроз град. Од мора је удаљено око 27 km путем до Дубровника, или око 38 km путем до Херцег Новог. За Требиње се каже да је „град сунца и платана“, а један је од најлепших градова. Економски је и културни центар регије Источне Херцеговине. Смештамо се у Hotel in у Требињу и обилазимо манастир Тврдош и Завалу. Вечера и спавање у Хотелу ИН.
4. дан 28.3.2021/недеља/
Након доручка полазимо ка Мокрој гори , посета Дрвенграду -успутна посета Кремнима и Тари . Ако нам време дозволи свратичемо у манастир Добрун .Долазак у вечерњим часовима у Нови Сад
Све информације -021451539 , 0604430801
Организатор путовања „Црвени Сигнал“ д.о.о. Сомбор, ул. 22 децембра 40, пиб: 100276075, матични број:08217408, лиценца агенције за привредне регистре отп.бр.295/2010.Полиса осигурања од одговорности туристичке агенције за случај инсолвентности и одговорности за случај штете нанете путнику бр.3000000 од 25.1.2018. тел.02544
Read More »
МАНАСТИРИ ИСТОЧНЕ СРБИЈЕ ОКТОБАР 2020.
Петак 30.10.2020
Полазак из Новог Сада у 6 часова , упућујемо се ка манастиру Манасија
Манастир Манасија или Ресава, је један од најзначајнијих споменика српске средњовековне културе и најзначајнија грађевина која припада такозваној „Моравској школи“. Припада Епархији браничевској Српске православне цркве.
Налази се на територији Поморавског округа, на око 30 km од ауто-пута Београд-Ниш, близу Деспотовца.
Манастир Манасија је задужбина деспота Стефана Лазаревића почео је да се зида 1407, а градња је окончана 1418. године. Манастирска црква је посвећена Светој Тројици, а освештена је о празнику Светог духа. Цео комплекс је опасан великим зидовима који су служили за одбрану. То је била утврђена целина која се састојала од укупно 11 кула, од којих се истицала донжон кула, познатија као Деспотова кула. Иако је сачувана тек трећина фресака у манастиру, живопис Манасије спада у ред највећих домета средњовековног сликарства.
Током радова на реконструкцији манастирске цркве у Манасији почетком XXI века, откривени су земни остаци, за које руководилац тих радова, археолог Марин Брмболић, сматра да припадају деспоту Стефану. ДНК анализа тих остатака је са 99,9378% тачности потврдила да се ради о сину кнеза Лазара. Након обиласка манастира упућујемо се ка манастиру Раваница
Манастир Раваница је манастир у Србији и налази се у подножју Кучајских планина, поред села Сење код Ћуприје. Раваница је задужбина кнеза Лазара, који је погинуо у бици на Косову на Видовдан, 28. јуна 1389. После Косовске битке и Лазареве погибије, његове мошти пренесене су из приштинске цркве Вазнесења у Раваницу 1392. године. Манастир тада постаје место ходочашћа и жижа око које се ствара култ кнеза Лазара, косовског мученика, а затим и његових сабораца. Више пута била је рушена и паљена при чему није страдала сама црква, већ утврђење и манастирске зграде. Црква је тешко страдала 1686/7. године, када је побијен и већи број раваничких монаха. [1] Црква је посвећена Вазнесењу Господњем и ограђена је чврстим одбрамбеним зидом са седам кула. Раваница је саграђена између 1375. и 1377. године, а фреске су осликане неколико година пред Косовску битку. На ктиторској композицији се, поред кнеза Лазара налази и књегиња Милица и њихови синови Стефан и Вук. После обиласка ове светиње одлазимо до манастира Лешје. Манастир Покрова Пресвете Богородице изнад села Лешја, десетак километара југоисточно од Параћина, потиче из средњег века, али је његов настанак тешко ближе одредити. Манастирска црква са основом триконхоса, из средине 14. века, представља најстарију грађевину тог типа у Поморављу. Њени темељи су откривени 1923. године, на обронцима планине Баба, смештени на омањој заравни, заштићеној оштрим стенама са источне стране. На њеним рушевинама је почетком 21. века подигнута нова црква, тако да је Лешје данас активан женски манастир. Настављамо пут ка архелеошким ископинама Феликс Ромулијана -Гамзиград
Гамзиград[1] је археолошко налазиште близу Зајечара у источној Србији античке римске царске палате Феликс Ромулијане (лат. Felix Romuliana) које се од 29. јуна 2007. налази на УНЕСКО-вој листи Светске баштине .[2]
Гамзиград представља резиденцију римског цара Гаја Валерија Максимијана Галерија (Gaius Valerius Maximianus Galerius; 293–311), зета Диоклецијановог. По мајци Ромули назвао га је Ромулијана (Romuliana). Палата изгледа никада није довршена, а цареви 4. века су велелепни посед препустили хришћанској цркви. Током 5. века палата је разарана од стране варвара, а у 6. век Ромулијану је Јустинијан I обновио у виду пограничне тврђаве. Након најезде Словена крајем 6. века, некадашња царска резиденција је напуштена. Моћан град, на 6,5 ha, са око 20 утврђених кула. Унутар се налазила раскошна палата, два паганска храма, три хришћанске цркве и друге грађевине; подни мозаици се сматрају равнима најбољим остварењима касноантичког доба у Европи. Планирани завршетак дана је уприличен са дегустацијом вина и вечером у винарији Јовић. Конак у хотелу у Зајечару
Субота 31.10.2020
Након доручка , упућујемо се ка манастиру Темска Манастир Темска, посвећен Светом Ђорђу, је манастир Епархије нишке Српске православне цркве из 14. века, смештен на траси пута кад се крене ка Књажевцу у атару села Темска, на 20.-ак килметара од Пирота. Смештен на левој обали реке Темштице, припијен уз брдо.[1] Под заштитом државе је од 1948. године.[2] Име је добио по старом граду Темцу, који се налазио недалеко од манастира. Од Темске се упућујемо ка манастиру Суково . Манастир Суково се налази 18 km источно од Пирота код села Сукова, на десној обали реке Јерме. Налази се у подножју брда званог „Царев камен“.[1] Припада Епархији нишкој Српске православне цркве и представља непокретно културно добро као споменик културе од великог значаја. То је био пре рата мушки, а сада је женски манастир.
Век градње и ктитор манастира су непознати, док је манастирска црква посвећена Успењу Пресвете Богородице.[3] На основу мало сачуваних података, зна се да је више пута рушен, као и то да је живописан 1606. године.
Данашњу манастирску цркву подигао је од 1857. до 1859. године, по предању, Сали-бег из Пирота. Он је на темељима веома старе цркве подигао нову, у знак захвалности за оздрављење свог сина Емина,[4] а живопис у њој је урађен 1869. године. По запису на Минеју 31. августа 1859. године исти су приложио руфет грначарски, Суковском манастиру. У близини манастира Суково се налази манастир Поганово . Манастир Поганово смештен је на левој обали реке Јерме у близини села Поганово. Припада Епархији нишкој Српске православне цркве и представља непокретно културно добро као споменик културе од великог значаја.
Удаљен је десетак километара од ауто-пута Ниш-Софија, уз долину реке Јерме, путем који је седамдесетих година 20. века заменио трасу некадашње ускотрачне железнице. Захваљујући свом неприступачном положају (све до 1927.г, до израдње ускотрачне железнице за потребе рудника каменог угља, кланац Јерме је био потпуно непролазан) остао је кроз векове релативно неоштећен од руку разних освајача.
Стари назив места, па и самог манастира је био „Доброшево“, а Турци су га преиначили у Поганово. Назив Доброшево је званично враћен селу јануара 1934. године, одлуком надлежног министарства .
М. Милојевић (1881) назива тај манастир „Доброшевски“.[2] О прошлости манастира код села Доброшева сведоче три округла камена са натписима, узидана на западној страни храма.[3] На њима су уклесана имена: Јован Богослов (патрон), Господин Константин и Госпођа Јелена.[4] Бугари су за време Другог светског рата опљачкали манастир Поганово, и однели иконостас (из 1620. године) са чудотворном иконом Богородице, која је сачувана и налази се у Софијском Народном музеју.
На левој обали реке Јерме, недалеко од села Поганово, налази се манастир посвећен светом Јовану Богослову. Народна традиција постанак овог манастира везује за светог цара Константина и његову мајку Јелену. Прота Теодор Титов помиње стари запис на пергаменту, према коме су Срби подигли овај манастир пре 1130. године, а на Проскомидији је насликана једна стара икона, на којој су уписана имена српских владара из најстаријих времена. Ипак, новија историографија открила је прецизније податке о времену настанка манастира. Манастир је подигнут крајем 14. века (1395. године) а живописан, богатим тематским програмом, тек 100 година касније, тачније 1499. године, од стране уметника из предела северне Грчке.[5] Основао и подигао га је српски племић Константин Дејановић Драгаш[6], сестрић цара Душана и посветио га Св. Јовану Богослову[7] [8] [9] Ктитор храма је и Константинова кћерка Јелена Драгаш, која је била удата за византијског цара Манојла II Палеолога. Манастир је завршила након смрти оца, сада као монахиња Хипомена. Један од познатих приложника манастиру био је Константин, унук великог војводе Десимира. Он је даровао књигом манастир „Светог Јована Теолога“.[10] Због саме локације манастира, приступачност, све до 1927. године, је била незамислива, јер је кланац реке Јерме био у потпуности непроходан. Захваљујући томе, манастир је остао такорећи неоштећен кроз векове, јер добро се зна да освајачи кад надиру униште све од културних обележја, док овде нису ни могли јер нису знали да постоји.[11] Бугари су међутим 1917. године однели велики део манастирских драгоцености, који се сада налазе у софијској цркви Александра Невског. У поподневним сатима се упућујемо ка етно селу Срна где ће мо вечерати и коначити.
Недеља 1.10.2020
У јутарњим часовима се упућујемо ка манастиру св.Романа где ће мо присуствовати Литургији . Манастир Свети Роман је манастир Српске православне цркве у епархији нишкој, близу Ражња. На основу одређених истраживања сматра се да манастир Свети Роман спада у најстарије манастире на просторима Србије. Представља непокретно културно добро као споменик културе од великог значаја. ,
Манастир припада малобројној групи манастира који су подигнути пре Немањића. Свети Роман је дошао 888. године на овим просторима. У хрисовуљи (врста декрета) цара Василија Другог 1011. године манастир се помиње први пут. Прво званично помињање је из 1498. године.
Манастир је познат по томе што је ту као монах живео Роман Синаит, који је касније проглашен за светитеља, па је манастир по њему и добио име. Гроб Светог Романа Синаита са моштима и данас се налази у манастиру. Он се поштује као чудотворац и исцелитељ.[3] Монаси синаити су следбеници солунског чудотворца Григорија Паламе који су прихватили његово учење и у Србију су дошли за време Кнеза Лазара.
Данашњу манастирску цркву подигао је управник ергеле Кнеза Лазара на старим темељима. Обновио га је Ђорђе Пиле 1795. године у знак захвалности за сопствено излечење у њему, а након што је од султана за 300 гроша измолио ферман за обнову[4]. Живопис је из 1795. године и сачуван је у певницама и поткуполама. Сматра се да испод слоја креча има још старијих фрески. Нови живопис је урађен 1831. године.
након литургије и краћег освежења у пућујемо се ка манастиру Ђунис . У селу Ђунис, недалеко километара од Крушевца, налази се манастир Покрова Пресвете Богородице. Манастир је подигнут на месту, на коме се Пресвета Богородица јавила девојчици Милојки Јоцић 24. јула 1898. године. Девојчица Милојка имала је 13 година и радила је у пољу са својим сестрама. Са крчагом је пошла по воду на извор. Када је стигла до извора, видела је Пресвету Богородицу, која јој је рекла да ће се на том месту исцељивати многи болесници и да се на том месту подигне Црква. За овај догађај се брзо прочуло, па су многи болесни и невољни почели да се сабирају на ово место, где су се исцељивали. 1934. године, по благослову светог владике Николаја Велимировића, епископа жичког, на овом месту подигнут је дрвени храм посвећен Покрову Пресвете Богородице. После Ђуниса одлазимо до једног од манастира под окриљем епархије Шумадијске а након тога се упућујемо ка Новом Саду и Београду.
За све информације:
Православно удружење „СВЕТИ САВА“, 21000 Нови Сад, Браће Дроњак 17
Телефони: 021/451-539 , 060/ 44 30 801
poklonik2011@gmail.com
Организатор путовања „Црвени Сигнал“ д.о.о. Сомбор, ул. 22 децембра 40, пиб: 100276075, матични број:08217408, лиценца агенције за привредне регистре отп.бр.295/2010.Полиса осигурања од одговорности туристичке агенције за случај инсолвентности и одговорности за случај штете нанете путнику бр.3000000 од 25.1.2018. тел.025448999
Read More »
СЛАВА НА КАКОВУ – ИСТОЧНИ ПЕТАК, април 2020. године
Источни Петак слава на Какову, обилазак манастира Хиландара и Свете Горе
22.4.среда-27.4.уторак 2020.
1. дан, СРЕДА
Полазак из Новог Сада у 18 часова са паркинга Железничке станице код старе локомотиве. Полазак из Београдa са паркинга Сава Центра у 19.30 часова. Вожња према Грчкој, са успутним паузама.
2. дан, ЧЕТВРТАК
Долазак у Солун око 6 часова , посета Зејтинлику и цркви св. Димитрија.Око 12 часова полазак ка Хиландарском метоху Мило Арсеница-Каково,како би помогли припрему славе Живоносног источника која се прославља наредног дана у петак. Присуствовање вечерњој служби коју обично служи његово преосвештенство владика Арнејски и игуман светог манастира Хиландара архимандрит Методије
.
Поподне смештај у хотелу у Јерисосу. Договор око ходочашћа на Свету Гору и подела ходочасника у групе. Слободно вече и ноћење.
3. дан, ПЕТАК
Присуство и учешће у програму славе метоха Каково ИСТОЧНИ ПЕТАК.
Поред великог броја поклоника из Србије, слави присуствује и неколико стотина Грка којима је обележавање славе посебан доживљај. Тог дана на Какову се налази и већи број хиландарских монаха на челу са Игуманом. Након заједничког ручка , слободно поподне и вече. Ноћење у хотелу
4. дан СУБОТА
ПРВА ГРУПА У 9.50 часова укрцавање на брод у Уранополису и полазак на Свету Гору Атонску.
– око 11 часова пристајање у Хиландарску луку Јовањица. По искрцавању, превоз аутобусом до манастира Хиландар. Након смештаја шетња (3 км) обилазак манастирског комплекса до Хрусије, Самарије, пирга св.краља Милутина и Скита св.Василија на обали мора. Повратак у манастир, вечерња служба у оквиру које ће се износити и целивати свете мошти. Поклоњење и целивање чудотворне иконе Богородице Тројеручице и прусуствовање читању акатиста икони пресвете Богородице Тројеручице, вечера у трпезарији св. краља Милутина. Ноћење у Хиландарским конацима.
ДРУГА ГРУПА – плови до главне светогорске луке Дафне. По искрцавању превоз аутобусом до средишњег и главног места Свете Горе – Кареје. . Обилазак Кареје, Протатске цркве и манастира Кутлумуш у непосредној близини. Сент Андрејског скита , Протата , Испоснице Светог Саве , Хиландарског конака , Патерице , Келије светог Јована Златоустог , Панагуде/келија св. Пајсија/ повратак у поподневним сатима до Јерисоса. Спавање у хотелу или/апартманима/
*
5. дан, НЕДЕЉА
ПРВА ГРУПА – у раним јутарњим сатима присуствујемо богослужењу са братством манастира Хиландара, а после службе заједнички ручак у трпезарији св. краља Милутина. После краћег одмора обилазак и разгледање манастира: бунар Светог Саве, лоза Светог Симеона, костурница, књижара манастира у којој се могу купити Хиландарска издања, књиге, тамјан, иконе, свеће, вино и слично. Обилазак манастира Есфигмен и посета пећини св. Антонија Печерског, оснивача Печерске лавре у Русији. Шетња кроз нови хиландарски виноград. У 10,20 превоз до луке Јовањица укрцавање на брод и пловидба до луке Дафне. Даљи програм исти као Друга група претходни дан.
ДРУГА ГРУПА – У 9.50 часова укрцавање на брод у Уранополису и полазак на Свету Гору Атонску.
– око 11 часова пристајање у Хиландарску луку Јовањица. По искрцавању, превоз аутобусом до манастира Хиландар. Након смештаја шетња (3 км) обилазак манастирског комплекса до Хрусије, Самарије, пирга св.краља Милутина и Скита св.Василија на обали мора. Повратак у манастир, вечерња служба у оквиру које ће се износити и целивати свете мошти. Поклоњење и целивање чудотворне иконе Богородице Тројеручице и прусуствовање читању акатиста икони пресвете Богородице Тројеручице, вечера у трпезарији св. краља Милутина. Ноћење
6. дан, ПОНЕДЕЉАК
ПРВА и ДРУГА ГРУПА имају исте програме као претходни дан с тим што се у луци Јовањица на броду обе групе састају и заједно излазе са Свете Горе око 14 часова.
Окупљање у Јерисосу, освежење и у долазак у поподневним сатима до Какова, метоха манастира Хиландара по благослов за пут. Вечера/ФАКУЛТАТИВНО/ по преласку Македонске границе, код Ђевђелије, у Мрзенцима, ресторан Јавор. Потом наставак пута ка Србији.
7. дан, УТОРАК
Долазак у Београд и Нови Сад у раним јутарњим часовима, у зависности од услова на границама.
ПРОГРАМ ЗА ЖЕНЕ
Док мушкарци бораве на Светој Гори жене имају свој богат програм. Поред свакодневне могућности да бораве на Какову и присуствују литургији , организован је и обилазак манастира Свете Лидије код Аспровалте, манастира Ормилија/ПОД УСЛОВОМ ДА ТОГА ДАНА ПРИМАЈУ ПОКЛОНИКЕ/, Пећинске капеле Светог Павла, Уранополиса са обиласком граничног зида са Светом Гором и најлепши излет крстарење бродом дуж Свете Горе са погледом на осам манастира, бројне келије и светогорске Пустиње у подножју планине Атос.
ВАЖНЕ НАПОМЕНЕ:
Због специфичности уласка на Свету гору, који је могућ једино са мора, због временских прилiка (буре), постоји могућност да брод не плови на Свету Гору. У том случају планирано је ноћење у хотелу,уз доплату за ту ноћ. Тога дана, уместо планираних дешавања на Светој гори, група ће посетити манастир Св. Лидије у Аспровалти, цркву посвећену апостолу Павлу и Арестотелов парк у Стагири.
СВЕТА ГОРА АТОНСКА
МАПА (увећајте)
За све информације:
Православно удружење „СВЕТИ САВА“, 21000 Нови Сад, Браће Дроњак 17
Телефони: 021/451-539 , 060/ 44 30 801
poklonik2011@gmail.com
Организатор путовања „Црвени Сигнал“ д.о.о. Сомбор, ул. 22 децембра 40, пиб: 100276075, матични број:08217408, лиценца агенције за привредне регистре отп.бр.295/2010.Полиса осигурања од одговорности туристичке агенције за случај инсолвентности и одговорности за случај штете нанете путнику бр.3000000 од 25.1.2018. тел.025448999
021/451-539
+381 60 44 30 801
Read More »СВЕТА ЗЕМЉА у децембру 2020. године – продужено путовање
ЈЕДИНСТВЕНО ХОДОЧАШЋЕ (ПРОДУЖЕНО ПУТОВАЊЕ)
ХРИСТОВИМ И АПОСТОЛСКИМ ПУТЕМ
СА ТРОДНЕВНИМ БОРАВКОМ У ЈЕДНОЈ ОД ОВИХ СВЕТИЊА:
У МАНАСТИРУ СВ. САВЕ ОСВЕЋЕНОГ/СЛАВА/ И СВ. ГЕРАСИМА.
1. дан, 13.12. 2020. /недеља/:
Полазак са аеродрома „Никола Тесла“, лет у 07:45 часова. Слетање у Тел Авив око 11:35 часова на аеродром „Давид Бен Гурион“. Након царинских формалности и сусрета са представницима локалних агенција и професионалним водичем, Срђаном Ратковићем, одлазак у Јерусалим до гроба Господњег. Лида, гроб Светог Ђорђа. Стара Јафа, манастир Свете Тавите Срне. Стара Јафа, одмор и шетња кроз боемско срце старог Тел Авива. Пут и смештај у Витлејем. 1. ноћ.
2. дан, 14.12.2020 /понедељак/
Поклоњење пречистом и пречасном Гробу Господњем. Обилазак Храма Васкрсења. Пријем у Патријаршији код Његовог Блаженства г. Теофила. Слободно време у Старом Граду. Сионска гора. Витлејем, 2. ноћ.
3.дан, 15.12. 2020. /уторак/
Витлејем, литургија у пећини Рођења. Базилика Рођења. Након доручка – Пастирска поља одлазак у манастир св. Саве освећеног/мушкарци/ манастир или хотел у Витлејему /жене/- конак у манастирима, 3. ноћ.
4.дан, 16.12.2020. /среда/ боравак у манастирима св.Саве Освећеног и св. Герасима. 4. ноћ.
5.дан, 17.12.2020. /четвртак/ боравак у манастирима св.Саве Освећеног и св. Герасима, 5. ноћ.
6.дан, 18.12.2019. /петак/ боравак у манастирима св.Саве Освећеног и св. Герасима, 6. ноћ.
7.дан. 19.12.2019. /субота/
Боравак у манастиру св. Саве Освећеног до раног преподнева. У јутарњим часовима, након доручка, сабирамо се и идемо пут Беит Ђале у којој се налази храм и кућа Светог Николаја Чудотворца. Прелазак у Еин Карем, место и храм рођења Светог Јована Крститеља. Маслинска гора, манастири и Стопа Вазнесења Христовог. Силазак низ обронак горе. Гетсимански врт, манастир Марије Магдалине, Богородичин гроб, место страдања Светог Стефана, Базилика Страдања и стари маслињак. Остаци Иродовог храма. Зид Плача. Пут Страдања. Базилика Васкрсења. Витлејем, 7. ноћ.
8.дан. 20.12.2020. /недеља/
Литургија у Храму Свете Фотине у Самарији. Мали Јордан, могућност погружења у свету воду Јордана, предах. Манастир Свете Марије Магдалине на језеру, Брдо Блаженства, Капернаум, апостолски град и храм Светих Апостола.
Слободно време у Назарету. 8. ноћ.
9.дан. 21.12.2020. /понедељак/
Након посете Назарету, и обиласка града Благовести и уточишта Свете Породице од Исусовог детињства до почетка проповеди, следи одлазак до Кане Галилејске, где је Господ Исус Христос учини своје прво чудо – претворио је воду у вино. Затим одлазак на гору Тавор, која се у хришћанству поштује као место Преображења Господњег.
Наставак пута до Јерихона – вечера и ноћење у Јерихону. 9. ноћ.
10. дан, 22.12. 2020. /уторак/
Након литургије, наставак пута пешке, кроз кањон Вади Келт, до манастира Св. Георгија Хозевита, где се налазе и светитељеве мошти. Његову изградњу у зидинама пећине започели су у 4. веку монаси, у славу веровања по којем је ту у осами живео Св. Пророк Илија са гаврановима. По Лукином јеванђељу, и Св. Јован Крститељ у овом крају је проповедао и крштавао водом. Св. Георгије Хозевит долази у манастир у 5. веку и свој живот посвећује његовој изградњи, стварајући једно од првих сачуваних светилишта грчке православне цркве. Данас се у манастиру налазе мошти Св. Јована Румунског. Данас је овај манастир јединствен по томе што прихвата и ходочаснице, што је преседан који је поставила византијска племкиња Евдокима, тврдећи да је ту упутила Богородица по лек за неизлечиву болест. Продужавамо пут пешке кроз кањон, покрај испоснице Свете Ане. Следи посета и испосници Господњој. Наставак пута аутобусом до реке Јордан (погружавање на месту крштења Господњег). Манастир Светог Герасима. Одмор у хотелу у Јерихону, вечера и ноћење. 10. ноћ.
11. дан. 23.12.2020. /среда/
Након доручка, Посница Господња, манастир на Гори Христових 40-одневних искушења. Полазак ка Синају-Египту. Одмор у Еин Бокеку на Мртвом Мору. Прелазак граничног прелаза и долазак у бедуинско село Света Катарина у предвечерњим часовима. У том селу се налази и истоимени манастир. Мојсије је ту, на месту садашњег манастира, око 1400 г. пре Христа, видео пламени огањ у жбуну купине који гори, а не сагорева и чуо глас Анђела Божјег: „Мојсије! Мојсије! Изуј обућу своју с ногу својих, јер је место где стојиш света земља“ (Изл. 3,1-5). Данас овај грм Неопаливе купине расте из олтара храма. Купинов жбун је јединствен на свету, покушавали су људи да његове младице пресаде на неко друго место, али се нигде нису примиле. Делови несагориве купине су слати на анализе у релевантне лабароторије, где је утврђено да је купина вероватно стара колико и Мојсије. На истом том месту где данас стоји капела посвећена Богородици-несагоривој купини, верни приступају изувајући обућу и клечећи, као што је Господ тражио од Мојсија. Смештај у сеоском хотелу, вечера, одмор. 11. ноћ.
12.дан. 24.12.2020. /четвртак/
Након литургије и доручка параклис Неопалиме Купине, Мојсијев камен, из кога је потекла вода након што је Мојсије дотакао штапом. Затим следи посета манастиру Свете Катарине -ризница у манастиру св.Катарине- несагорива купина- мошти св.Катарине. На месту где се Мојсију јавио Господ (око 1400 г. пре Христа, код несагориве купине), 330. године света царица Јелена, мајка светог цара Константина Великог подигла је капелу посвећену Богородици. Уз ову капелу, у шестом веку цар Јустинијан и царица Теодора граде цркву, тробродну базилику од црвеног гранита. Света Катарина рођена је 294. године као Доротеја у Александрији. Ова Светитељка је почетком IV века, у време хришћанских прогона, храбро сведочила веру хришћанску, а како је добро познавала философију, историју и паганске обичаје задала је велике муке својим прогонитељима због чега су је свирепо мучили. У једној визији св. Катарина прими прстен од самог Господа Христа, у знак обручења Њему. Тај прстен до данас стоји на њеној руци. Пострадала је за веру у време цара Максимина, а по предању су њено тело анђели пренели на врх Синаја. У IX веку један од синајских монаха уснуо је место на коме се налази свето тело мученострадалне Катарине на коме су га касније пронашли и саградили капелу посвећену светитељки, а свете мошти пренели у манастир где се и данас чувају. Од тада манастир постаје познат под именом Свете Катарине. Посета испосници Светог Јована Лествичника. После подне, успон на Мојсијеву гору. Мојсијева гора или Синајска гора јесте планина која се налази на јужном делу синајског полуострва и, према библијском предању, ту у пустињи су јеврејски народ и Мојсије провели 40 година, лутајући из египатског ропства, тражећи обећану земљу Ханан. На тој гори су људи, преко Мојсија, добили десет Божијих заповести. Молебан на самом врху Мојсијеве горе, са заласком над црвеним гранитним стенама и крајоликом Синаја. Спуштање до манастира св. Катарине. Вечера – конак у сеоском хотелу, 12. ноћ.
13.дан. 25.12.2019. /петак/
– доручак. Литургија. По жељи посета келији Светог Пајсија Светогорца. Полазак из манастира око 12 часова ка Таби. Долазак у Табу у поподневним сатима. Слободно време – вечера,спавање у хотелу Таба Интерконтинентал. 13. ноћ.
14. дан. 26.12.2019. /субота/
У јутарњим часовима, након доручка, идемо до граничног прелаза, па за Израел. Посета Тел Шеви (Вирсавеја, постојбина Патријарха Авраама). Пут у Јерусалим. Cмештај у хотелу Holy Land Jerusalem, вечера и ноћење у хотелу. Ноћна литургија на Гробу Господњем. 14. ноћ.
15. дан.27.12.2019/недеља/ одмор и трансфер на аеродром.
Све информације на тел. 021451539, 0604430801
Организатор путовања „Црвени Сигнал“ д.о.о. Сомбор, ул. 22 децембра 40, пиб: 100276075, матични број:08217408, лиценца агенције за привредне регистре отп.бр.295/2010.Полиса осигурања од одговорности туристичке агенције за случај инсолвентности и одговорности за случај штете нанете путнику бр.3000000 од 25.1.2018. тел.025448999.
Read More »
ДВАДЕСЕТ СВЕТОГОРСКИХ МАНАСТИРА – МАРТ 2020
ЈЕДИНСТВЕНО ПУТОВАЊЕ СА ОБИЛАСКОМ 20 СВЕТОГОРСКИХ МАНАСТИРА
, ЗА ОДРЕЂЕН БРОЈ ПОКЛОНИКА
од 20.3. 2020. до 26.3. 2020
1. дан, 20.3. 2020. (петак):
Полазак сопственим превозом у 6 часова из Новог Сада, испред Православног удружења „Свети Сава“, а из Београда у 7.30 часова испред пумпе „Стеко“. Долазак у вечерњим сатима до хиландарског Метоха Милоарсеница-Каково. Смештај у хотелу у Јерисосу, ноћење.
2. дан, 21.3. 2020. (субота):
У 8 часова одлазак до Уранополиса, након вађења дијамонтирија и карата укрцавање на брод и
одлазак до светогорске луке Дафне,а након тога до Кареје монашке престонице. светогорске Свештене управе. Кареја је монашки градић, својеврсна престоница Светог Атона. Сама реч „кареја“ у преводу значи „орах“, којих има много у околини града. Налази се на самој средини полуострва, на североисточним обронцима Свете Горе. Атон је такорећи монашка република, али притом сваки манастир има свој типик. У Кареји се налази Протат, у коме се остварује врховна самоуправа и суд, а у граду се такође налази и управитељ. У Кареји се налазе конаци свих атонских манастира, осим манастира Кутлумуша, који је покрај саме Кареје. Такође се налазе пошта, телеграф, царина, лучна и полицијска управа, продавнице и амбуланта. Карејска Саборна црква Успења Пресвете Богородице је најстарија на Светој Гори и према предању основао ју је 335. године цар Константин Велики. Храм је страдао од пожара, а обновљен је у Х веку, за време владавине цара Никифора Фоке. У ХΙΙ веку храм су уништили католици, а поново су га обновили бугарски цареви. Овде су сачуване фреске из XIV века, а на горњем делу олтара налази се светиња Кареје, чудотворна икона Мајке Божије Достојно Јест, а чува се такође и чудотворна икона Христа Спаситеља. Чудотворна икона Мајке Божије Млекопитатељница налази се у келији Светог Саве Српског званој Типикарница. У Кареји живи око сто монаха. Ноћење у руским конацима и трокреветним собама са купатилом.
3. дан, 22.3. 2020 (недеља):
Након доручка, полазимо ка манастиру Пантократор, који је основан у 14. веку од стране византијског војсковође Алексија, који је острво Тасос ослободио од турских гусара, заједно са братом Јованом, на месту похаране монашке насеобине Равдух. Сматра се да је патријарх Калист I године 1363. Озваничио Пантократор као манастир, јер је и сам својевремено као монах живео у том крају. Пантократору припада и Скит Св. Пророка Илије, пола сата хода узбрдо. Првобитно је био келија, али када се у њој настанио чувени руски духовник Пајсије Величковски, убрзо се увећао и број монаха (грчких, украјинских и молдавских) и то је био први случај на Светој Гори да је Скит прихваћен као општежиће и баш овде је први пут предузето систематско превођење дела подвижничких отаца на руски језик. Настављамо пут до грчког манастира Ивирона, који је основан крајем Х века на рушевинама сасвим опустелог Климентовог манастира. Његови градитељи били су замонашени цар Јован, његов син Јефимије и њихов рођак Георгије, који су били родом из Иверије (Грузија), а потицали су од лозе грузијске династије Багратионових. Тако је и манастир свој назив добио од својих ктитора и житеља – Ивераца. Осим Саборне цркве, у манастиру се налазе још три мале цркве: Богородице Вратарице (Портаитисе), светог Претече и Крститеља Јована, црква Светих Арханђела и 15 параклиса. Од манастирских светиња, овде се чувају делићи огртача, трске и сунђера које су употребили Јудеји ругајући се Господу, делови животворнога дрвета Крста Господњег и делови моштију светитеља: Теодора Стратилата, Михаила Синајског, великомученика Пантелејмона, мученица Фотине, Евпраксије и Параскеве, великомученика Георгија, Василија Великог, Јована Златоустог, Бесребреника Козме и Дамјана, апостола Петра, Јеванђелисте Луке, апостола Вартоломеја, Атанасија Великог и многих других. Наставак пута до манастира Ставроникита који је основан у десетом веку,а име потиче од оснивача пустињака Никите који је на том месту имао келију. у тој келији је производио крстове и манастир је добио име Никитин крст. Манастир је посвећен св.Јовану крститељу,а саборни храм св.Николи. Продужавамо пут ка манастиру Ватопеду. Овај манастир је један од најстаријих, најбогатијих и највећих манастира на Светој Гори Атонској. Према предању основао га је равноапостолни цар Константин у првој половини IV века, али га је у истом столећу разорио богоотступник Јулијан. Крајем IV века обновио га је грчки цар Теодосије у знак захвалности Богу, због избављења од бродолома свога сина Аркадија. У манастиру се налазе чудотворне иконе Мајке Божије: Олтарка (Виматариса) или Ктиторка (Ктиториса), Посечена (Есфагмени), Утешитељица (Парамитија), Антифонитрија (Она која одговара), Милосрдна (Елеуса), Уљеточива (Елеовритис), Сведржитељица (Панданаса), Водитељица (Одигитрија). Међу манастирским светињама чувају се делови животворног Крста Господњег, делови трске, сунђера и огртача Христовог, као и јединствена, непроцењива Ватопедска светиња – Богородичин појас. Ту су и делови моштију светих: Григорија Богослова, Андреја Критског, апостола Вартоломеја, великомученика Теодора Стратилата, Параскеве, Кирјака, Сергеја, Вакха, свештеномученика Харалампија, великомученика Пантелејмона, Трифуна, Јована Милостивог, архиђакона Стефана, великомученика Димитрија Солунског и други.Обилазак манастира Кутлумуш и ман. Буразера (српског скита). Кутлумуш је посвећен Преображењу Господњем, а истраживачи светогорске историје нису до сад утврдили ко је и под каквим околностима и када основао манастир, и којем је једно време боравио и наш архимандрит Герасим Зелић. Повратак у вечерњим сатима у Кареју, вечера и ноћење.
4. дан, 23.3. 2020. (понедељак):
Након литургије и ручка одлазимо до луке Дафни, а одатле бродом до манастира Дионизијата. Основан је на почетку друге половине 14. Века, од стране преподобног Дионисија. Смештен је на огромној , окомитој стени, осамдесет метара изнад мора. Манастир се одувек одликовао подвижничком строгошћу. Главна црква посвећена је рођењу Св. Јована Претече. Манастир има четрнаест параклиса, као и седам келија у Кареји и околини. А у непосредној близини манастира налази се келија посвећена свим светима, у којој су фреске из 1610. године, дело иконописаца Данила и Меркурија. У ризници се чува крст Јелене Палеолог, представа распећа у рељефу на патени од слоноваче, плаштанице из 16. Века, хрисовуља Алексија III, издата поводом оснивања манастира, дугачка је 2,98 метара и украшена изузетно успелом минијатуром која приказује цара са супругом Теодором и Св. Јована Крститеља између њих. При дну документа је царев потпис. Од Дионизијата крећемо пешке до манастира Григоријата, основаног у 14. веку. Из Дионисијата се у Григоријат може стићи уском и каменитом стазом за сат и по хода. Легенда вели да је на овом месту, у античко доба, био Посејдонов храм. Главна црква манастира посвећена Светом Николи, изграђена је после пожара и из времена градње потиче и њен живопис. Међу литијским иконама истичу се Богородица Млекопитатељница (Galaktotrofusa) и Свевладарка (Pantanasa)и обе су чудотворне. Осим њих, у манастиру се чувају и делови моштију Григорија Назијанзина, Григорија Богослова, Дионисија Ареопагита, Анастасије Римске, као и два златноткана покрова из 15. и 17. века. Након одмора и паузе настављамо пут ка манастиру Симонопетри. Ово је најоригиналнија и неимарски најсмелије изведена монашка грађевина на Светој Гори. Смештена је између Григоријата, од кога је удаљена сат времена хода узбрдо (колико и од сопственог пристаништа) и лике Дафни до које је потребно двоструко више времена. Основан је у 14. веку од стране монаха Симона, који је најпре живео у том крају, у једној пећини крај извора (данас познатог као Света вода Преподобног Симона). Други ктитор манастира био је српски деспот Јован Угљеша Мрњавчевић, који је владао серском облашћу, у чијем саставу је била и Света Гора. Монах Сава бележи да се после Угљешине погибије на Марици, његов најстарији син Јован ту и замонашио и добио име Јоасаф. . После Симонопетре одлазимо комби превозом до Кареје. Вечера и конак у Кареји.
5. дан, 24.3. 2020 (уторак):
Након доручка, одлазак до манастира Велика Лавра. Лавра светог Атанасија – главни манастир Свете Горе Атонске, налази се на невеликом платоу на североистоку полуострва, на око пола сата хода од мора. Основао ју је у Х веку свети Атанасије Атонски, а језгро манастирских здања подигнуто је прилозима византијских царева Никифора Фоке и Јована Цимискија. У лаври се налази Саборна црква саграђена у част Благовештења Пресвете Богородице, из Х века. Фреске су из XVI века, рад Теофана Критског. У Саборној цркви налазе се параклиси саграђени у име светитеља Николаја Чудотворца и светих Четрдесет Мученика. Ту се налази и гробница светог Атанасија, који се слави 18. јула, нарочито поштован празник лавре. Међу многим драгоценим реликвијама и даровима византијских царева чувају се и крст и жезал светог Атанасија, две чудотворне иконе – “Икономиса” (Економка), постављена у знак сећања на јављање Богородице светом Атанасију на месту на коме се налази чудотворни извор, и Кукузељица, која се налази у параклису Ваведења у храму Пресвете Богородице; делови животворнога дрвета Крста Господњег у драгоценим оптоцима; мошти светог Василија Великог, светог Михаила Синајског, светог апостола Андреја Првозваног, светог Јефрема Сирина и многих других светитеља. Затим следи обилазак Скита Св. Јована Претече (Продром), који припада Великој Лаври. Насељен је Румунима, који за разлику од Срба и Бугара немају свој манастир на Светој Гори, па им овај Скит служи за окупљање. У њему се чувају мошти Св. Димитрија, Св. Јована Крститеља, чудотворну икону Богородице, честицу Чудесног крста, одежде, сасуде итд. Затим обилазимо манастир Филотеј, који је саграђен у 10. веку, чији је ктитор наш Свети Сава. Обилазак манастира Каракал, једног од оних манастира који су изграђени нешто даље од мора, а исто толико и од најближег Ивирона. Следи још и обилазак Скита Св. Димитрија, којег асчињава двадесетак монашких станишта, келија и већина их има своје капелице, али су све у оронулом стању и ненастањене. Повратак у Кареју, вечера и преноћиште
6. дан, 25.3. 2029. (среда):
Након доручка полазимо ка манастиру Ксиропотаму који заузима осмо место у хијерахији светогорских манастира/светогорска лука Дафне је метох манастира Ксиропотама-посвећен четрдесеторици мученика , Обилазак манастира Пантелејмона – најупечатљивијег монашког станишта на западно обали Свете Горе. Између 1346. И 1500. године у манастиру је највише било грчких, одмах за њима и српских монаха. Обилазак Ксенофонта који је подигнут на благом узвишењу покрај мора, између Дохијара и руског манастира Пантелејмона. Дохијар је, према предању, основао Св. Јефтимије, ученик Атанасија Атонског и братственик Велике Лавре, у којој је био опште познат као подрумар (дохијар). Отуда и име манастиру: Дохијар, што значи Подрумарев. Следи посета Зографу – бугарском манастиру, који је посвећен Светом Великомученику Георгију (коме је посвећена главна црква), и назвали су га Зограф, што на грчком значи Сликарев или Живопишчев.Обилазак манастира Констамонит,који се налази у близини Зографа а основан у једанаестом веку-посвећен св.Стефану. Наставак пута ка манастиру Хиландару , посета и обилазак Хиландара. У повратку обилазак манастира Есфигмен. Повратак у Кареју-вечера и ноћење
7. дан, 26.3. 2020/четвртак/
Након доручка , полазимо из Кареје за луку Дафне -одлазак до Уранополиса-Јерисоса. Конак у хотелу
8. дан, 27.3.2020 /недеља/
Повратак за Србију
За све информације:
Православно удружење „СВЕТИ САВА“, 21000 Нови Сад, Браће Дроњак 17
Телефони: 021/451-539 , 060/ 44 30 801
poklonik2011@gmail.com
Организатор путовања „Црвени Сигнал“ д.о.о. Сомбор, ул. 22 децембра 40, пиб: 100276075, матични број:08217408, лиценца агенције за привредне регистре отп.бр.295/2010.Полиса осигурања од одговорности туристичке агенције за случај инсолвентности и одговорности за случај штете нанете путнику бр.3000000 од 25.1.2018. тел.025448999
Read More »КОСОВО И МЕТОХИЈА – од 4-7 јула 2020
У ПОХОДЕ КОРЕНИМА (Србија / Косово и Метохија )
оД 4.7.-8.7.2020
1. дан, 4.7.2020/субота/
Полазак у 6 часова испред Православног удружења „Свети Сава“ ка Београду. Полазак из Београда, са пумпе „Стеко”, око 7.30 часова, затим ка манастиру Студеници. Посета манастиру Жичи, коју је подигао велики жупан и први краљ Србије, Стефан Првовенчани, а значајну улогу у подизању имао је и њехов брат, Свети Сава. Главна манастирска црква посвећена је Вазнесењу Христовом .
Наставак путовања до манастира Студенице, чија је главна црква посвећена Успењу Пресвете Богородице. Смештај у манастирском конаку. Уколико нам временске прилике дозволе, , након краће паузе, одлазак аутобусом до полазног места за успон према испосници Светог Саве. Пењање траје око 35 минута, шумском стазом. Повратак у манастир, вечера и ноћење.
2. дан, 5.7.2020/недеља/:
Литургија и доручак у манастиру. Наставак пута ка ман. Грачаници. Грачаницу је саградио краљ Милутин 1321. године и посветио је Успењу Пресвете Богородице. Манастир се налази у селу Грачаница, 10 km удаљен од Приштине, административног центра Косова и Метохије и представља један од најзначајнијих споменика старе српске културе . Након тога, упућујемо се ка манастиру Драганац код Гњилана, који се у историји први пут помиње давне 1381. Године и то у Раваничкој повељи српског кнеза Лазара Хребељановића. Претпоставља се да је управо Лазар био ктитор манастира и да име носи по једној од његових ћерки – Драгани, која је живела свега шеснаест година. Главна манастирска црква посвећена је Св. Архангелу Гаврилу. Манастир данас има пет монаха, игуман је од почетка 2011. отац Иларион, који се у Дечанима замонашио док је био у врхунцу славе као глумац и као музичар. Затим обилазак српске енклаве Штрпце. Штрпце се налази у Сиринићкој жупи, а кроз насеље протиче река Лепенац. На територије општине Штрпце налази се ски-центар Брезовица. У поподневним часовима долазак у Призрен. Следи обилазак града, Богородице Љевишке, цркве у Призрену, задужбина краља Милутина. Најстарије сачуване фреске у цркви потичу из треће деценије 13. века. То су прикази свадбе у Кани, излечење слепца и Богородица са Христом чуварем . Цркве Светог Ђорђа (Саборна црква), у овај храм је након Првог светског рата пренет иконостас Ћипровачке-Светониколајевске цркве апостола Петра и Павла из Сентандреје. Значајна збирка српских рукописних и штампаних књига, међу којима и Пергаментно јеванђеље из XIII века, пронађена је у Саборној цркви 1985. године. Црква је имала звоно које је граду поклонио краљ Петар I Карађорђевић приликом ослобађања од Турака. Следи посета Призренској богословији „Св. Кирило и Методије“, дружење са професорима и ученицима уз музику и песму, . У вечерњим часовима повратак у манастир Светих Архангела, вечера и конак.
3. дан, 6.7.2020/понедељак/:
Након литургије и доручка, идемо до Зочишта. Манастир Зочиште или Манастир Светих врача Козме и Дамјана, налази се у месту Зочиште, 5 km југоисточно од Ораховца и пар километара југоисточно од Велике Хоче. Село и манастир су добили име по извору лековите воде за очи. Након поклоњења и целивања моштију Св. Козме и Дамјана , полазимо ка Великој Хочи. Велика Хоча је српска енклава, у историјским изворима Велика Хоча позната је од 12. века када је Стефан Немања ово место приложио манастиру Хиландар, па је то једно од најстаријих српских насеља у Метохији. Једна од најстаријих је црква Св. Николе, саграђена у 13. веку, а обновљена у 16. веку. Црква Св. Јована и црква Св. Стефана потичу из 14. века и обе су обновљене у 16. веку. У селу се налазе и три цркве из новијег времена, а очувани су остаци још пет цркава. Након обиласка Дечанске винарије крећемо ка Ораховцу, најугроженијој српској енклави. Обилазак школе и дружење са нашим мештанима. Повратак у Призрен у поподневним часовима, вечера ноћење у манастиру Св. Аргангела.
4. дан, 7.7.2020/уторак/:
У раним јутарњим часовима полазак на литургију у манастиру Високи Дечани. Поклоњење и целивање моштију Светог краља Стефана Дечанског, обилазак манастира Високи Дечани, продавнице и ризнице. Манастир Високи Дечани је задужбина краља Стефана III Дечанског и цара Душана. Манастир је посвећен Христу Пантократору и Вазнесењу Господњем – Спасовдану. Кнез Милош подиже 1836. године један конак, а кнез Александар 1849. године поклања ћивот за мошти светог краља Стефана Дечанског. Мошти су последњи пут пресвучене 1964. године у одећу коју је сашио тадашњи епископ, каснији патријарх српски Павле. Током 19. века обновљена су манастирска здања. Полазимо ка Пећкој Патријаршији која је била аутокефална црква са седиштем у Пећи. Свети Сава је организовао прву самосталну српску цркву. То је била Жичка, а касније Пећка архиепископија. Цар Стефан Душан је раширио њене границе и подигао јој углед. Он је уздиже на ранг патријаршије, а српски архиепископ Јоаникије II је проглашен за првог пећког патријарха. Након тога, следи пут ка манастиру Црна Река. Манастир Црна Река је монашка испосница усред планина јужног дела Централне Србије, Рибариће, смештена у клисури Црне реке. Манастирска црква је посвећена Светом Архангелу Михаилу. За манастир су везана и бројна исцељења и чуда која се тичу моштију Св. Петра Коришког Чудотворца, које се чувају у манастиру.
Ако нам пролазност времена дозволи, следи и обилазак Ђурђевих Ступова.
Наставак пута ка Новом Саду.
За све информације:
Православно удружење „СВЕТИ САВА“, 21000 Нови Сад, Браће Дроњак 17
Телефони: 021/451-539, 060/4430801/,
организатор путовања-д.о.о.;Црвени Сигнал;25000 Сомбор.лиценца агенције отп бр.295/2010 од 17.2.2010-22.10.2019.полиса осигурања бр.30000005091 од 25.1.2018.пиб 100276075 конт.тел. 025448999,
СЕДАМ ДАНА СВЕТЕ ГОРЕ ЗА ИЗДРЖЉИВЕ, ЈУНИ 2020.
ЈЕДИНСТВЕН ПРОГРАМ СЕДАМ ДАНА СВЕТЕ ГОРЕ,
САМО ЗА ИЗДРЖЉИВЕ И ОДВАЖНЕ ПОКЛОНИКЕ,
од 9.6.2020-16.6.2020
- дан, 9.6. 2020. (недеља):
Полазак у 6 часова из Новог Сада, испред Православног удружења „Свети Сава“, а из Београда у 7.30 часова испред пумпе „Стеко“. Долазак у вечерњим сатима до хиландарског Метоха Милоарсеница-Каково. Смештај у хотелу у Јерисосу или у Хиландарском метоху Каково, ноћење.
2. дан, 10.6. 2020. (понедељак):
Око седам часова одлазимо до Уранополиса , где се и укрцавамо на брод након вађења дозвола за свету гору и бродских карата. У 9,45 полазимо ка Светој Гори а у Хиландарску луки Јовањица стижемо око 11,00 часова. Организованим превозом одлазимо до светог манастира Хиландара.Смештај у конаку манастира, затим обилазак манастирског комплекса и обилазак Хрусије, Самарије, пирга св. краља Милутина и Скита св. Василија на обали мора. Шетња кроз нови хиландарски виноград. , вечерња служба у оквиру које се износе и целивају свете мошти. Поклоњење и целивање чудотворне иконе Богородице Тројеручице и прусуствовање читању акатиста икони пресвете Богородице Тројеручице, затим посета богатој Хиландарској ризници где се, између осталог, налазе иконе пресвете Богородице Одигитрије, Христос Пантократор и остале свете иконе из средњег века. Присуствовање вечерњој служби. Вечера у трпезарији св. краља Милутина. Ноћење у Хиландару..
3. дан,11.6. 2020 (уторак):
После литургије и ручка , одлазимо пешке да манастира Зографа – бугарског манастира, који је посвећен Светом Великомученику Георгију (коме је посвећена главна црква), и назвали су га Зограф, што на грчком значи Сликарев или Живопишчев, уз обилазак испоснице Светог Козме, која се налази на 2 километра десно на путу од Зографа ка Хиландару, у високој стени до које воде стрме степенице.Након обиласка манастира Зограф продужавамо пут ка манастиру Констамонит. Манастир је из једанаестог века са чудотворном Богородичином иконом Одигитрија-поклон наше царице Јелене. Након великог пожара 1430 манастир обнавља србин Радич Поступович који се ту замонашио и преузео манастир као монах Роман. Његов син монах Мисаил наставља бригу о овом манастиру. До 1520 је он био под Српском управом. Данас је то Грчки општежитељни манастир у коме живи око 30 калуђера..Наставак пута ка манастиру Констамониту . Конак у манастиру
4. дан, 12.6. 2020. (среда):
Након литургије и ручка, одлазак до манастира Ватопед, који се налази на другом месту у хијерархији Светогорских манастира. Основан је у десетом веку од стране ученика Атанасија Атонског , оснивача првог Светогорског манастира Велике Лавре. У Ватопеду се осим неколико чудотворних икона налази и појас пресвете Богородице, овај манастир је најбогатији манастир са огромним поседима и ван свете горе. Наставак пута ка манастиру Пантократору у коме је планиран конак. Манастир Пантократор је познат по томе што поседује најстарији иконостас на светој гори и чудотворну икону Геронитису /Богородичина икона у природној величини/. Конак у манастиру
5. дан, 13.6. 2020 (четвртак):
После литургије и ручка , одлазимо да манастира Ивирона који се налази на североисточном делу свете горе,изграђен је у десетом веку од стране Грузина . Стари назив за Грузију је Иверија. Познат по чудотворној икони Портаитиси/Вратарици/ Трећи је у хијерархији светогорсих манастира и ту у близини манастира је ступила на тло Свете Горе Пресвета Богородица заједно са Јованом Богословом. У манастиру борави око тридесетак монаха. Конак у Ивирону
6. дан, 14.6 2020. (петак):
У раним јутарњим часовима богослужење са братством манастира Ивирона, а након литургије, заједнички ручак у трпезарији манастира. Одлазак до Кареје и обилазак Протата , саборне цркве,Сент Андрејског скита,испоснице Светог Саве Српског. Након тога се упућујемо до манастира Нови Есфигмен у коме и коначимо..
7. дан, 15.6. 2020. (субота):
После литургије у Саборној протатској цркви одлазимо до манастира Пантелејмона Руског манастира који је био под покровитељством царске породице Романова током друге половине деветнаестог века када је доживео велики напредак. До краја 19 века постаје највећи манастир на светој гори по величини и броју братства. 1913 године у манастиру се налази око 2000 монаха. Данас се у манастиру налази око 60 монаха који чувају мошти Св. Пантелејмона и велики број делова моштију многих светитеља. У манастиру се подвизавао познати монах Свети Силуан. Око поднева одлазимо бродом до Уранополиса-Јерисоса где и спавамо .
8. дан , 16.6.2020 /недеља/
У јутарњим часовима полазимо ка Србији. Долазак у Србију у вечерњим сатима
За све информације:
Православно удружење „СВЕТИ САВА“, 21000 Нови Сад, Браће Дроњак 17
Телефони: 021/451-539 , 060/ 44 30 801
poklonik2011@gmail.com
Организатор путовања „Црвени Сигнал“ д.о.о. Сомбор, ул. 22 децембра 40, пиб: 100276075, матични број:08217408, лиценца агенције за привредне регистре отп.бр.295/2010.Полиса осигурања од одговорности туристичке агенције за случај инсолвентности и одговорности за случај штете нанете путнику бр.3000000 од 25.1.2018. тел.025448999
Read More »ХИЛАНДАР И КАРЕЈА СА ОБИЛАСКОМ 17 МАНАСТИРА
БОРАВАК У ХИЛАНДАРУ И КАРЕЈИ СА ОБИЛАСКОМ 17 МАНАСТИРА
1. дан, 11.7.2020
Pолазак из Новог Сада у 6 часова испред Православног удружења „Свети Сава“. Полазак из Београдa са пумпе Стеко у 7.30 часова. Вожња према Грчкој, са успутним паузама. Долазак у вечерњим часовима у Јерисос или Уранополис, у зависности од расположивости смештаjа у хотелу. Ноћење.
2. дан,12.7.2020
У 9.50 часова укрцавање на брод и полазак на Свету Гору Атонску. Око 11 часова пристајање у Хиландарску луку Јовањица. По искрцавању, превоз аутобусом до манастира Хиландар. Након смештаја у манастирском конаку, шетња (око 3км) и обилазак манастирског комплекса и обилазак Хрусије, Самарије, пирга св. краља Милутина и Скита св. Василија на обали мора. Одлазак до грчког манастира Есфигмен и посета пећини св. Антонија Печерског, оснивача Печерске лавре у Русији. Шетња кроз нови хиландарски винограда. Повратак у манастир, вечерња служба у оквиру које се износе и целивају свете мошти. Поклоњење и целивање чудотворне иконе Богородице Тројеручице и прусуствовање читању акатиста икони Пресвете Богородице Тројеручице, затим посета богатој хиландарској ризници где се, између осталог, налазе иконе Пресвете Богородице Одигитрије, Христос Пантократор и остале свете иконе из средњег века. Вечера у трпезарији св.краља Милутина. Ноћење.
3.дан, 13.7.2020
У раним јутарњим часовима богослужење са братством манастира Хиландара, а након литургије заједнички ручак у трпезарији св. краља Милутина . После краћег одмора, обилазак и разгледање манастирских светиња: лозе Св. Симеона, костурнице, гробљанске цркве , бунара Св. Саве и књижаре у којој се могу купити хиландарска издања књига , тамјан, иконе, свеће, вино и др. У 12 часова полазак ка луци Јовањица. Одлазак до светогорске луке Дафне,а након тога до Кареје монашке престонице. светогорске Свештене управе. Кареја је монашки градић, својеврсна престоница Светог Атона. Сама реч „кареја“ у преводу значи „орах“, којих има много у околини града. Налази се на самој средини полуострва, на североисточним обронцима Свете Горе. Атон је такорећи монашка република, али притом сваки манастир има свој типик. У Кареји се налази Протат, у коме се остварује врховна самоуправа и суд, а у граду се такође налази и управитељ. У Кареји се налазе конаци свих атонских манастира, осим манастира Кутлумуша, који је покрај саме Кареје. Такође се налазе пошта, телеграф, царина, лучна и полицијска управа, продавнице и амбуланта. Карејска Саборна црква Успења Пресвете Богородице је најстарија на Светој Гори и према предању основао ју је 335. године цар Константин Велики. Храм је страдао од пожара, а обновљен је у Х веку, за време владавине цара Никифора Фоке. У ХΙΙ веку храм су уништили католици, а поново су га обновили бугарски цареви. Овде су сачуване фреске из XIV века, а на горњем делу олтара налази се светиња Кареје, чудотворна икона Мајке Божије Достојно Јест, а чува се такође и чудотворна икона Христа Спаситеља. Чудотворна икона Мајке Божије Млекопитатељница налази се у келији Светог Саве Српског званој Типикарница. У Кареји живи око сто монаха. Обилазак манастира Пантократор ,Ставроникита, Ватопеда. Ноћење у руским конацима и трокреветним собама са купатилом.
4.дан, 14.7.
Након доручка, Настављамо пут до грчког манастира Ивирона, који је основан крајем Х века на рушевинама сасвим опустелог Климентовог манастира. Његови градитељи били су замонашени цар Јован, његов син Јефимије и њихов рођак Георгије, који су били родом из Иверије (Грузија), а потицали су од лозе грузијске династије Багратионових. Тако је и манастир свој назив добио од својих ктитора и житеља – Ивераца. Осим Саборне цркве, у манастиру се налазе још три мале цркве: Богородице Вратарице (Портаитисе), светог Претече и Крститеља Јована, црква Светих Арханђела и 15 параклиса. Од манастирских светиња, овде се чувају делићи огртача, трске и сунђера које су употребили Јудеји ругајући се Господу, делови животворнога дрвета Крста Господњег и делови моштију светитеља: Теодора Стратилата, Михаила Синајског, великомученика Пантелејмона, мученица Фотине, Евпраксије и Параскеве, великомученика Георгија, Василија Великог, Јована Златоустог, Бесребреника Козме и Дамјана, апостола Петра, Јеванђелисте Луке, апостола Вартоломеја, Атанасија Великог и многих других. Велика Лавра. Лавра светог Атанасија – главни манастир Свете Горе Атонске, налази се на невеликом платоу на североистоку полуострва, на око пола сата хода од мора. Основао ју је у Х веку свети Атанасије Атонски, а језгро манастирских здања подигнуто је прилозима византијских царева Никифора Фоке и Јована Цимискија. У лаври се налази Саборна црква саграђена у част Благовештења Пресвете Богородице, из Х века. Фреске су из XVI века, рад Теофана Критског. У Саборној цркви налазе се параклиси саграђени у име светитеља Николаја Чудотворца и светих Четрдесет Мученика. Ту се налази и гробница светог Атанасија, који се слави 18. јула, нарочито поштован празник лавре. Међу многим драгоценим реликвијама и даровима византијских царева чувају се и крст и жезал светог Атанасија, две чудотворне иконе – “Икономиса” (Економка), постављена у знак сећања на јављање Богородице светом Атанасију на месту на коме се налази чудотворни извор, и Кукузељица, која се налази у параклису Ваведења у храму Пресвете Богородице; делови животворнога дрвета Крста Господњег у драгоценим оптоцима; мошти светог Василија Великог, светог Михаила Синајског, светог апостола Андреја Првозваног, светог Јефрема Сирина и многих других светитеља. Затим следи обилазак Скита Св. Јована Претече (Продром), који припада Великој Лаври. Насељен је Румунима, који за разлику од Срба и Бугара немају свој манастир на Светој Гори, па им овај Скит служи за окупљање. У њему се чувају мошти Св. Димитрија, Св. Јована Крститеља, чудотворну икону Богородице, честицу Чудесног крста, одежде, сасуде итд. Затим обилазимо манастир Филотеј, који је саграђен у 10. веку, чији је ктитор наш Свети Сава. Обилазак манастира Каракал, једног од оних манастира који су изграђени нешто даље од мора, а исто толико и од најближег Ивирона. Следи још и обилазак Скита Св. Димитрија, којег асчињава двадесетак монашких станишта, келија и већина их има своје капелице, али су све у оронулом стању и ненастањене. Повратак у Кареју, вечера и преноћиште
5.дан, 15.7.
Након доручка полазимо ка манастиру Ксиропотаму који заузима осмо место у хијерахији светогорских манастира/светогорска лука Дафне је метох манастира Ксиропотама-посвећен четрдесеторици мученика , Обилазак манастира Пантелејмона – најупечатљивијег монашког станишта на западно обали Свете Горе. Између 1346. И 1500. године у манастиру је највише било грчких, одмах за њима и српских монаха. Обилазак Ксенофонта који је подигнут на благом узвишењу покрај мора, између Дохијара и руског манастира Пантелејмона. Дохијар је, према предању, основао Св. Јефтимије, ученик Атанасија Атонског и братственик Велике Лавре, у којој је био опште познат као подрумар (дохијар). Отуда и име манастиру: Дохијар, што значи Подрумарев. Следи посета Зографу – бугарском манастиру, који је посвећен Светом Великомученику Георгију (коме је посвећена главна црква), и назвали су га Зограф, што на грчком значи Сликарев или Живопишчев.Обилазак манастира Констамонит,који се налази у близини Зографа а основан у једанаестом веку-посвећен св.Стефану. Повратак у Кареју на вечеру. Ноћење
6.дан, 16.7.2020
Након доручка одлазимо до луке Дафне,затим до Уранополиса. Повратак за Србију
.
.
Све информације на тел. 021451539, 0604430801
Организатор путовања „Црвени Сигнал“ д.о.о. Сомбор, ул. 22 децембра 40, пиб: 100276075, матични број:08217408, лиценца агенције за привредне регистре отп.бр.295/2010.Полиса осигурања од одговорности туристичке агенције за случај инсолвентности и одговорности за случај штете нанете путнику бр.3000000 од 25.1.2018. тел.025448999.
Read More »КОСОВО И МЕТОХИЈА ОКТОБАР 2020
У ПОХОДЕ КОРЕНИМА (Србија / Косово и Метохија )
оД 24.10.-27.10.2020
1. дан, 24.10..2020/СУБОТА/
Полазак у 6 часова испред Православног удружења „Свети Сава“ ка Београду. Полазак из Београда, са пумпе „Стеко”, око 7.30 часова, затим ка манастиру Студеници. Посета манастиру Жичи, коју је подигао велики жупан и први краљ Србије, Стефан Првовенчани, а значајну улогу у подизању имао је и њехов брат, Свети Сава. Главна манастирска црква посвећена је Вазнесењу Христовом .
Наставак путовања до манастира Студенице, чија је главна црква посвећена Успењу Пресвете Богородице. . Уколико нам временске прилике дозволе, , након краће паузе, одлазак аутобусом до полазног места за успон према испосници Светог Саве. Пењање траје око 35 минута, шумском стазом. Повратак у манастир, наставак пута ка манастиру Бањска где имамо вечеру и конак.
2. дан, 25.10.2020/НЕДЕЉА/:
Литургија и доручак у манастиру. Наставак пута ка ман. Грачаници. Грачаницу је саградио краљ Милутин 1321. године и посветио је Успењу Пресвете Богородице. Манастир се налази у селу Грачаница, 10 km удаљен од Приштине, административног центра Косова и Метохије и представља један од најзначајнијих споменика старе српске културе . Након тога, упућујемо се ка манастиру Драганац код Гњилана, који се у историји први пут помиње давне 1381. Године и то у Раваничкој повељи српског кнеза Лазара Хребељановића. Претпоставља се да је управо Лазар био ктитор манастира и да име носи по једној од његових ћерки – Драгани, која је живела свега шеснаест година. Главна манастирска црква посвећена је Св. Архангелу Гаврилу. Манастир данас има пет монаха, игуман је од почетка 2011. отац Иларион, који се у Дечанима замонашио док је био у врхунцу славе као глумац и као музичар. Затим обилазак српске енклаве Штрпце. Штрпце се налази у Сиринићкој жупи, а кроз насеље протиче река Лепенац. На територије општине Штрпце налази се ски-центар Брезовица. У поподневним часовима долазак у Призрен. Следи обилазак града, Богородице Љевишке, цркве у Призрену, задужбина краља Милутина. Најстарије сачуване фреске у цркви потичу из треће деценије 13. века. То су прикази свадбе у Кани, излечење слепца и Богородица са Христом чуварем . Цркве Светог Ђорђа (Саборна црква), у овај храм је након Првог светског рата пренет иконостас Ћипровачке-Светониколајевске цркве апостола Петра и Павла из Сентандреје. Значајна збирка српских рукописних и штампаних књига, међу којима и Пергаментно јеванђеље из XIII века, пронађена је у Саборној цркви 1985. године. Црква је имала звоно које је граду поклонио краљ Петар I Карађорђевић приликом ослобађања од Турака. Следи посета Призренској богословији „Св. Кирило и Методије“, дружење са професорима и ученицима уз музику и песму, . У вечерњим часовима повратак у манастир Светих Архангела, вечера и конак.
3. дан, 26.10.2020/ПОНЕДЕЉАК/:
Након литургије и доручка, идемо до Зочишта. Манастир Зочиште или Манастир Светих врача Козме и Дамјана, налази се у месту Зочиште, 5 km југоисточно од Ораховца и пар километара југоисточно од Велике Хоче. Село и манастир су добили име по извору лековите воде за очи. Након поклоњења и целивања моштију Св. Козме и Дамјана , полазимо ка Великој Хочи. Велика Хоча је српска енклава, у историјским изворима Велика Хоча позната је од 12. века када је Стефан Немања ово место приложио манастиру Хиландар, па је то једно од најстаријих српских насеља у Метохији. Једна од најстаријих је црква Св. Николе, саграђена у 13. веку, а обновљена у 16. веку. Црква Св. Јована и црква Св. Стефана потичу из 14. века и обе су обновљене у 16. веку. У селу се налазе и три цркве из новијег времена, а очувани су остаци још пет цркава. Након обиласка Дечанске винарије крећемо ка Ораховцу, најугроженијој српској енклави. Обилазак школе и дружење са нашим мештанима. Повратак у Призрен у поподневним часовима, вечера ноћење у манастиру Св. Аргангела.
4. дан, 27.10.2020/УТОРАК/:
У раним јутарњим часовима полазак ка манастиру Високи Дечани. Поклоњење и целивање моштију Светог краља Стефана Дечанског, обилазак манастира Високи Дечани, продавнице и ризнице. Манастир Високи Дечани је задужбина краља Стефана III Дечанског и цара Душана. Манастир је посвећен Христу Пантократору и Вазнесењу Господњем – Спасовдану. Кнез Милош подиже 1836. године један конак, а кнез Александар 1849. године поклања ћивот за мошти светог краља Стефана Дечанског. Мошти су последњи пут пресвучене 1964. године у одећу коју је сашио тадашњи епископ, каснији патријарх српски Павле. Током 19. века обновљена су манастирска здања. Полазимо ка Пећкој Патријаршији која је била аутокефална црква са седиштем у Пећи. Свети Сава је организовао прву самосталну српску цркву. То је била Жичка, а касније Пећка архиепископија. Цар Стефан Душан је раширио њене границе и подигао јој углед. Он је уздиже на ранг патријаршије, а српски архиепископ Јоаникије II је проглашен за првог пећког патријарха. Након тога, следи пут ка манастиру Црна Река. Манастир Црна Река је монашка испосница усред планина јужног дела Централне Србије, Рибариће, смештена у клисури Црне реке. Манастирска црква је посвећена Светом Архангелу Михаилу. За манастир су везана и бројна исцељења и чуда која се тичу моштију Св. Петра Коришког Чудотворца, које се чувају у манастиру.
Ако нам пролазност времена дозволи, следи и обилазак Ђурђевих Ступова.
Наставак пута ка Новом Саду.
За све информације:
Православно удружење „СВЕТИ САВА“, 21000 Нови Сад, Браће Дроњак 17
Телефони: 021/451-539, 060/4430801/,
организатор путовања-д.о.о.;Црвени Сигнал;25000 Сомбор.лиценца агенције отп бр.295/2010 од 17.2.2010-22.10.2019.полиса осигурања бр.30000005091 од 25.1.2018.пиб 100276075 конт.тел. 025448999,
ДВАДЕСЕТ СВЕТОГОРСКИХ МАНАСТИРА+ЧЕТИРИ СКИТА+…КЕЛИЈА
ЈЕДИНСТВЕНО ПУТОВАЊЕ СА ОБИЛАСКОМ 20 СВЕТОГОРСКИХ МАНАСТИРА
, ЗА ОДРЕЂЕН БРОЈ ПОКЛОНИКА
СЕПТЕМБАР-ОКТОБАР/ЗА ГРУПУ ОД 8-12 ПОКЛОНИКА
1. дан,
Полазак сопственим превозом у 6 часова из Новог Сада, испред Православног удружења „Свети Сава“, а из Београда у 7.30 часова испред пумпе „Стеко“. Долазак у вечерњим сатима до хиландарског Метоха Милоарсеница-Каково. Смештај у хотелу у Јерисосу, ноћење.
2. дан,
У 8 часова одлазак до Уранополиса, након вађења дијамонтирија и карата укрцавање на брод и
одлазак до светогорске луке Дафне,а након тога до Кареје монашке престонице. светогорске Свештене управе. Кареја је монашки градић, својеврсна престоница Светог Атона. Сама реч „кареја“ у преводу значи „орах“, којих има много у околини града. Налази се на самој средини полуострва, на североисточним обронцима Свете Горе. Атон је такорећи монашка република, али притом сваки манастир има свој типик. У Кареји се налази Протат, у коме се остварује врховна самоуправа и суд, а у граду се такође налази и управитељ. У Кареји се налазе конаци свих атонских манастира, осим манастира Кутлумуша, који је покрај саме Кареје. Такође се налазе пошта, телеграф, царина, лучна и полицијска управа, продавнице и амбуланта. Карејска Саборна црква Успења Пресвете Богородице је најстарија на Светој Гори и према предању основао ју је 335. године цар Константин Велики. Храм је страдао од пожара, а обновљен је у Х веку, за време владавине цара Никифора Фоке. У ХΙΙ веку храм су уништили католици, а поново су га обновили бугарски цареви. Овде су сачуване фреске из XIV века, а на горњем делу олтара налази се светиња Кареје, чудотворна икона Мајке Божије Достојно Јест, а чува се такође и чудотворна икона Христа Спаситеља. Чудотворна икона Мајке Божије Млекопитатељница налази се у келији Светог Саве Српског званој Типикарница. У Кареји живи око сто монаха. Ноћење у руским конацима и трокреветним собама са купатилом.
3. дан,
Након доручка, полазимо ка манастиру Пантократор, који је основан у 14. веку од стране византијског војсковође Алексија, који је острво Тасос ослободио од турских гусара, заједно са братом Јованом, на месту похаране монашке насеобине Равдух. Сматра се да је патријарх Калист I године 1363. Озваничио Пантократор као манастир, јер је и сам својевремено као монах живео у том крају. Пантократору припада и Скит Св. Пророка Илије, пола сата хода узбрдо. Првобитно је био келија, али када се у њој настанио чувени руски духовник Пајсије Величковски, убрзо се увећао и број монаха (грчких, украјинских и молдавских) и то је био први случај на Светој Гори да је Скит прихваћен као општежиће и баш овде је први пут предузето систематско превођење дела подвижничких отаца на руски језик. Настављамо пут до грчког манастира Ивирона, који је основан крајем Х века на рушевинама сасвим опустелог Климентовог манастира. Његови градитељи били су замонашени цар Јован, његов син Јефимије и њихов рођак Георгије, који су били родом из Иверије (Грузија), а потицали су од лозе грузијске династије Багратионових. Тако је и манастир свој назив добио од својих ктитора и житеља – Ивераца. Осим Саборне цркве, у манастиру се налазе још три мале цркве: Богородице Вратарице (Портаитисе), светог Претече и Крститеља Јована, црква Светих Арханђела и 15 параклиса. Од манастирских светиња, овде се чувају делићи огртача, трске и сунђера које су употребили Јудеји ругајући се Господу, делови животворнога дрвета Крста Господњег и делови моштију светитеља: Теодора Стратилата, Михаила Синајског, великомученика Пантелејмона, мученица Фотине, Евпраксије и Параскеве, великомученика Георгија, Василија Великог, Јована Златоустог, Бесребреника Козме и Дамјана, апостола Петра, Јеванђелисте Луке, апостола Вартоломеја, Атанасија Великог и многих других. Наставак пута до манастира Ставроникита који је основан у десетом веку,а име потиче од оснивача пустињака Никите који је на том месту имао келију. у тој келији је производио крстове и манастир је добио име Никитин крст. Манастир је посвећен св.Јовану крститељу,а саборни храм св.Николи. Продужавамо пут ка манастиру Ватопеду. Овај манастир је један од најстаријих, најбогатијих и највећих манастира на Светој Гори Атонској. Према предању основао га је равноапостолни цар Константин у првој половини IV века, али га је у истом столећу разорио богоотступник Јулијан. Крајем IV века обновио га је грчки цар Теодосије у знак захвалности Богу, због избављења од бродолома свога сина Аркадија. У манастиру се налазе чудотворне иконе Мајке Божије: Олтарка (Виматариса) или Ктиторка (Ктиториса), Посечена (Есфагмени), Утешитељица (Парамитија), Антифонитрија (Она која одговара), Милосрдна (Елеуса), Уљеточива (Елеовритис), Сведржитељица (Панданаса), Водитељица (Одигитрија). Међу манастирским светињама чувају се делови животворног Крста Господњег, делови трске, сунђера и огртача Христовог, као и јединствена, непроцењива Ватопедска светиња – Богородичин појас. Ту су и делови моштију светих: Григорија Богослова, Андреја Критског, апостола Вартоломеја, великомученика Теодора Стратилата, Параскеве, Кирјака, Сергеја, Вакха, свештеномученика Харалампија, великомученика Пантелејмона, Трифуна, Јована Милостивог, архиђакона Стефана, великомученика Димитрија Солунског и други.Обилазак манастира Кутлумуш и ман. Буразера (српског скита). Кутлумуш је посвећен Преображењу Господњем, а истраживачи светогорске историје нису до сад утврдили ко је и под каквим околностима и када основао манастир, и којем је једно време боравио и наш архимандрит Герасим Зелић. Повратак у вечерњим сатима у Кареју, вечера и ноћење.
4. дан, :
Након литургије и ручка одлазимо до луке Дафни, а одатле бродом до манастира Дионизијата. Основан је на почетку друге половине 14. Века, од стране преподобног Дионисија. Смештен је на огромној , окомитој стени, осамдесет метара изнад мора. Манастир се одувек одликовао подвижничком строгошћу. Главна црква посвећена је рођењу Св. Јована Претече. Манастир има четрнаест параклиса, као и седам келија у Кареји и околини. А у непосредној близини манастира налази се келија посвећена свим светима, у којој су фреске из 1610. године, дело иконописаца Данила и Меркурија. У ризници се чува крст Јелене Палеолог, представа распећа у рељефу на патени од слоноваче, плаштанице из 16. Века, хрисовуља Алексија III, издата поводом оснивања манастира, дугачка је 2,98 метара и украшена изузетно успелом минијатуром која приказује цара са супругом Теодором и Св. Јована Крститеља између њих. При дну документа је царев потпис. Од Дионизијата крећемо пешке до манастира Григоријата, основаног у 14. веку. Из Дионисијата се у Григоријат може стићи уском и каменитом стазом за сат и по хода. Легенда вели да је на овом месту, у античко доба, био Посејдонов храм. Главна црква манастира посвећена Светом Николи, изграђена је после пожара и из времена градње потиче и њен живопис. Међу литијским иконама истичу се Богородица Млекопитатељница (Galaktotrofusa) и Свевладарка (Pantanasa)и обе су чудотворне. Осим њих, у манастиру се чувају и делови моштију Григорија Назијанзина, Григорија Богослова, Дионисија Ареопагита, Анастасије Римске, као и два златноткана покрова из 15. и 17. века. Након одмора и паузе настављамо пут ка манастиру Симонопетри. Ово је најоригиналнија и неимарски најсмелије изведена монашка грађевина на Светој Гори. Смештена је између Григоријата, од кога је удаљена сат времена хода узбрдо (колико и од сопственог пристаништа) и лике Дафни до које је потребно двоструко више времена. Основан је у 14. веку од стране монаха Симона, који је најпре живео у том крају, у једној пећини крај извора (данас познатог као Света вода Преподобног Симона). Други ктитор манастира био је српски деспот Јован Угљеша Мрњавчевић, који је владао серском облашћу, у чијем саставу је била и Света Гора. Монах Сава бележи да се после Угљешине погибије на Марици, његов најстарији син Јован ту и замонашио и добио име Јоасаф. . После Симонопетре одлазимо комби превозом до Кареје. Вечера и конак у Кареји.
5. дан, :
Након доручка, одлазак до манастира Велика Лавра. Лавра светог Атанасија – главни манастир Свете Горе Атонске, налази се на невеликом платоу на североистоку полуострва, на око пола сата хода од мора. Основао ју је у Х веку свети Атанасије Атонски, а језгро манастирских здања подигнуто је прилозима византијских царева Никифора Фоке и Јована Цимискија. У лаври се налази Саборна црква саграђена у част Благовештења Пресвете Богородице, из Х века. Фреске су из XVI века, рад Теофана Критског. У Саборној цркви налазе се параклиси саграђени у име светитеља Николаја Чудотворца и светих Четрдесет Мученика. Ту се налази и гробница светог Атанасија, који се слави 18. јула, нарочито поштован празник лавре. Међу многим драгоценим реликвијама и даровима византијских царева чувају се и крст и жезал светог Атанасија, две чудотворне иконе – “Икономиса” (Економка), постављена у знак сећања на јављање Богородице светом Атанасију на месту на коме се налази чудотворни извор, и Кукузељица, која се налази у параклису Ваведења у храму Пресвете Богородице; делови животворнога дрвета Крста Господњег у драгоценим оптоцима; мошти светог Василија Великог, светог Михаила Синајског, светог апостола Андреја Првозваног, светог Јефрема Сирина и многих других светитеља. Затим следи обилазак Скита Св. Јована Претече (Продром), који припада Великој Лаври. Насељен је Румунима, који за разлику од Срба и Бугара немају свој манастир на Светој Гори, па им овај Скит служи за окупљање. У њему се чувају мошти Св. Димитрија, Св. Јована Крститеља, чудотворну икону Богородице, честицу Чудесног крста, одежде, сасуде итд. Затим обилазимо манастир Филотеј, који је саграђен у 10. веку, чији је ктитор наш Свети Сава. Обилазак манастира Каракал, једног од оних манастира који су изграђени нешто даље од мора, а исто толико и од најближег Ивирона. Следи још и обилазак Скита Св. Димитрија, којег асчињава двадесетак монашких станишта, келија и већина их има своје капелице, али су све у оронулом стању и ненастањене. Повратак у Кареју, вечера и преноћиште
6.
Након доручка полазимо ка манастиру Ксиропотаму који заузима осмо место у хијерахији светогорских манастира/светогорска лука Дафне је метох манастира Ксиропотама-посвећен четрдесеторици мученика , Обилазак манастира Пантелејмона – најупечатљивијег монашког станишта на западно обали Свете Горе. Између 1346. И 1500. године у манастиру је највише било грчких, одмах за њима и српских монаха. Обилазак Ксенофонта који је подигнут на благом узвишењу покрај мора, између Дохијара и руског манастира Пантелејмона. Дохијар је, према предању, основао Св. Јефтимије, ученик Атанасија Атонског и братственик Велике Лавре, у којој је био опште познат као подрумар (дохијар). Отуда и име манастиру: Дохијар, што значи Подрумарев. Следи посета Зографу – бугарском манастиру, који је посвећен Светом Великомученику Георгију (коме је посвећена главна црква), и назвали су га Зограф, што на грчком значи Сликарев или Живопишчев.Обилазак манастира Констамонит,који се налази у близини Зографа а основан у једанаестом веку-посвећен св.Стефану. Наставак пута ка манастиру Хиландару , посета и обилазак Хиландара. У повратку обилазак манастира Есфигмен. Повратак у Кареју-вечера и ноћење
7.
Након доручка , полазимо из Кареје за луку Дафне -одлазак до Уранополиса-Јерисоса. Конак у хотелу
8.
Повратак за Србију
За све информације:
Православно удружење „СВЕТИ САВА“, 21000 Нови Сад, Браће Дроњак 17
Телефони: 021/451-539 , 060/ 44 30 801
poklonik2011@gmail.com
Организатор путовања „Црвени Сигнал“ д.о.о. Сомбор, ул. 22 децембра 40, пиб: 100276075, матични број:08217408, лиценца агенције за привредне регистре отп.бр.295/2010.Полиса осигурања од одговорности туристичке агенције за случај инсолвентности и одговорности за случај штете нанете путнику бр.3000000 од 25.1.2018. тел.025448999
Read More »ДВАДЕСЕТ СВЕТОГОРСКИХ МАНАСТИРА+ЧЕТИРИ СКИТА+…КЕЛИЈА
ЈЕДИНСТВЕНО ПУТОВАЊЕ СА ОБИЛАСКОМ 20 СВЕТОГОРСКИХ МАНАСТИРА
, ЗА ОДРЕЂЕН БРОЈ ПОКЛОНИКА
од 21.6. 2019. до 28.6. 2019
1. дан, 21.6. 2019. (петак):
Полазак сопственим превозом у 6 часова из Новог Сада, испред Православног удружења „Свети Сава“, а из Београда у 7.30 часова испред пумпе „Стеко“. Долазак у вечерњим сатима до хиландарског Метоха Милоарсеница-Каково. Смештај у хотелу у Јерисосу, ноћење.
2. дан, 22.6. 2019. (субота):
У 8 часова одлазак до Уранополиса, након вађења дијамонтирија и карата укрцавање на брод и одлазак до светогорске луке Јовањица, а одатле аутобусом до Хиландара
Најзад одлазак до манастира Хиландара, смештај у конаку, затим обилазак манастирског комплекса и обилазак Хрусије, Самарије, пирга св. краља Милутина и Скита св. Василија на обали мора. Шетња кроз нови хиландарски виноград. Повратак у манастир, вечерња служба у оквиру које се износе и целивају свете мошти. Поклоњење и целивање чудотворне иконе Богородице Тројеручице и прусуствовање читању акатиста икони пресвете Богородице Тројеручице, затим посета богатој Хиландарској ризници где се, између осталог, налазе иконе пресвете Богородице Одигитрије, Христос Пантократор и остале свете иконе из средњег века. Присуствовање вечерњој служби. Вечера у трпезарији св. краља Милутина. Ноћење.
3. дан, 23.6. 2019 (недеља):
У раним јутарњим часовима богослужење са братством манастира Хиландара, а након литургије заједнички ручак у трпезарији св. краља Милутина . После краћег одмора, обилазак и разгледање манастирских светиња: лозе Св. Симеона, костурнице, гробљанске цркве , бунара Св. Саве и књижаре у којој се могу купити хиландарска издања књига , тамјан, иконе, свеће, вино и др. У 12 часова полазак ка луци Јовањица. Одлазак до светогорске луке Дафне,а након тога до Кареје монашке престонице. светогорске Свештене управе. Кареја је монашки градић, својеврсна престоница Светог Атона. Сама реч „кареја“ у преводу значи „орах“, којих има много у околини града. Налази се на самој средини полуострва, на североисточним обронцима Свете Горе. Атон је такорећи монашка република, али притом сваки манастир има свој типик. У Кареји се налази Протат, у коме се остварује врховна самоуправа и суд, а у граду се такође налази и управитељ. У Кареји се налазе конаци свих атонских манастира, осим манастира Кутлумуша, који је покрај саме Кареје. Такође се налазе пошта, телеграф, царина, лучна и полицијска управа, продавнице и амбуланта. Карејска Саборна црква Успења Пресвете Богородице је најстарија на Светој Гори и према предању основао ју је 335. године цар Константин Велики. Храм је страдао од пожара, а обновљен је у Х веку, за време владавине цара Никифора Фоке. У ХΙΙ веку храм су уништили католици, а поново су га обновили бугарски цареви. Овде су сачуване фреске из XIV века, а на горњем делу олтара налази се светиња Кареје, чудотворна икона Мајке Божије Достојно Јест, а чува се такође и чудотворна икона Христа Спаситеља. Чудотворна икона Мајке Божије Млекопитатељница налази се у келији Светог Саве Српског званој Типикарница. У Кареји живи око сто монаха. Ноћење у руским конацима и трокреветним собама са купатилом.
4. дан, 24.6. 2019. (понедељак):
Након доручка, полазимо ка манастиру Пантократор, који је основан у 14. веку од стране византијског војсковође Алексија, који је острво Тасос ослободио од турских гусара, заједно са братом Јованом, на месту похаране монашке насеобине Равдух. Сматра се да је патријарх Калист I године 1363. Озваничио Пантократор као манастир, јер је и сам својевремено као монах живео у том крају. Пантократору припада и Скит Св. Пророка Илије, пола сата хода узбрдо. Првобитно је био келија, али када се у њој настанио чувени руски духовник Пајсије Величковски, убрзо се увећао и број монаха (грчких, украјинских и молдавских) и то је био први случај на Светој Гори да је Скит прихваћен као општежиће и баш овде је први пут предузето систематско превођење дела подвижничких отаца на руски језик. Настављамо пут до грчког манастира Ивирона, који је основан крајем Х века на рушевинама сасвим опустелог Климентовог манастира. Његови градитељи били су замонашени цар Јован, његов син Јефимије и њихов рођак Георгије, који су били родом из Иверије (Грузија), а потицали су од лозе грузијске династије Багратионових. Тако је и манастир свој назив добио од својих ктитора и житеља – Ивераца. Осим Саборне цркве, у манастиру се налазе још три мале цркве: Богородице Вратарице (Портаитисе), светог Претече и Крститеља Јована, црква Светих Арханђела и 15 параклиса. Од манастирских светиња, овде се чувају делићи огртача, трске и сунђера које су употребили Јудеји ругајући се Господу, делови животворнога дрвета Крста Господњег и делови моштију светитеља: Теодора Стратилата, Михаила Синајског, великомученика Пантелејмона, мученица Фотине, Евпраксије и Параскеве, великомученика Георгија, Василија Великог, Јована Златоустог, Бесребреника Козме и Дамјана, апостола Петра, Јеванђелисте Луке, апостола Вартоломеја, Атанасија Великог и многих других. Наставак пута до манастира Ставроникита који је основан у десетом веку,а име потиче од оснивача пустињака Никите који је на том месту имао келију. у тој келији је производио крстове и манастир је добио име Никитин крст. Манастир је посвећен св.Јовану крститељу,а саборни храм св.Николи. Продужавамо пут ка манастиру Ватопеду. Овај манастир је један од најстаријих, најбогатијих и највећих манастира на Светој Гори Атонској. Према предању основао га је равноапостолни цар Константин у првој половини IV века, али га је у истом столећу разорио богоотступник Јулијан. Крајем IV века обновио га је грчки цар Теодосије у знак захвалности Богу, због избављења од бродолома свога сина Аркадија. У манастиру се налазе чудотворне иконе Мајке Божије: Олтарка (Виматариса) или Ктиторка (Ктиториса), Посечена (Есфагмени), Утешитељица (Парамитија), Антифонитрија (Она која одговара), Милосрдна (Елеуса), Уљеточива (Елеовритис), Сведржитељица (Панданаса), Водитељица (Одигитрија). Међу манастирским светињама чувају се делови животворног Крста Господњег, делови трске, сунђера и огртача Христовог, као и јединствена, непроцењива Ватопедска светиња – Богородичин појас. Ту су и делови моштију светих: Григорија Богослова, Андреја Критског, апостола Вартоломеја, великомученика Теодора Стратилата, Параскеве, Кирјака, Сергеја, Вакха, свештеномученика Харалампија, великомученика Пантелејмона, Трифуна, Јована Милостивог, архиђакона Стефана, великомученика Димитрија Солунског и други.Обилазак манастира Кутлумуш и ман. Буразера (српског скита). Кутлумуш је посвећен Преображењу Господњем, а истраживачи светогорске историје нису до сад утврдили ко је и под каквим околностима и када основао манастир, и којем је једно време боравио и наш архимандрит Герасим Зелић. Повратак у вечерњим сатима у Кареју, вечера и ноћење.
5. дан, 25.6. 2019 (уторак):
Након литургије и ручка одлазимо до луке Дафни, а одатле бродом до манастира Дионизијата. Основан је на почетку друге половине 14. Века, од стране преподобног Дионисија. Смештен је на огромној , окомитој стени, осамдесет метара изнад мора. Манастир се одувек одликовао подвижничком строгошћу. Главна црква посвећена је рођењу Св. Јована Претече. Манастир има четрнаест параклиса, као и седам келија у Кареји и околини. А у непосредној близини манастира налази се келија посвећена свим светима, у којој су фреске из 1610. године, дело иконописаца Данила и Меркурија. У ризници се чува крст Јелене Палеолог, представа распећа у рељефу на патени од слоноваче, плаштанице из 16. Века, хрисовуља Алексија III, издата поводом оснивања манастира, дугачка је 2,98 метара и украшена изузетно успелом минијатуром која приказује цара са супругом Теодором и Св. Јована Крститеља између њих. При дну документа је царев потпис. Од Дионизијата крећемо пешке до манастира Григоријата, основаног у 14. веку. Из Дионисијата се у Григоријат може стићи уском и каменитом стазом за сат и по хода. Легенда вели да је на овом месту, у античко доба, био Посејдонов храм. Главна црква манастира посвећена Светом Николи, изграђена је после пожара и из времена градње потиче и њен живопис. Међу литијским иконама истичу се Богородица Млекопитатељница (Galaktotrofusa) и Свевладарка (Pantanasa)и обе су чудотворне. Осим њих, у манастиру се чувају и делови моштију Григорија Назијанзина, Григорија Богослова, Дионисија Ареопагита, Анастасије Римске, као и два златноткана покрова из 15. и 17. века. Након одмора и паузе настављамо пут ка манастиру Симонопетри. Ово је најоригиналнија и неимарски најсмелије изведена монашка грађевина на Светој Гори. Смештена је између Григоријата, од кога је удаљена сат времена хода узбрдо (колико и од сопственог пристаништа) и лике Дафни до које је потребно двоструко више времена. Основан је у 14. веку од стране монаха Симона, који је најпре живео у том крају, у једној пећини крај извора (данас познатог као Света вода Преподобног Симона). Други ктитор манастира био је српски деспот Јован Угљеша Мрњавчевић, који је владао серском облашћу, у чијем саставу је била и Света Гора. Монах Сава бележи да се после Угљешине погибије на Марици, његов најстарији син Јован ту и замонашио и добио име Јоасаф. . После Симонопетре одлазимо комби превозом до Кареје. Вечера и конак у Кареји.
6. дан, 26.6. 2019. (среда):
Након доручка, одлазак до манастира Велика Лавра. Лавра светог Атанасија – главни манастир Свете Горе Атонске, налази се на невеликом платоу на североистоку полуострва, на око пола сата хода од мора. Основао ју је у Х веку свети Атанасије Атонски, а језгро манастирских здања подигнуто је прилозима византијских царева Никифора Фоке и Јована Цимискија. У лаври се налази Саборна црква саграђена у част Благовештења Пресвете Богородице, из Х века. Фреске су из XVI века, рад Теофана Критског. У Саборној цркви налазе се параклиси саграђени у име светитеља Николаја Чудотворца и светих Четрдесет Мученика. Ту се налази и гробница светог Атанасија, који се слави 18. јула, нарочито поштован празник лавре. Међу многим драгоценим реликвијама и даровима византијских царева чувају се и крст и жезал светог Атанасија, две чудотворне иконе – “Икономиса” (Економка), постављена у знак сећања на јављање Богородице светом Атанасију на месту на коме се налази чудотворни извор, и Кукузељица, која се налази у параклису Ваведења у храму Пресвете Богородице; делови животворнога дрвета Крста Господњег у драгоценим оптоцима; мошти светог Василија Великог, светог Михаила Синајског, светог апостола Андреја Првозваног, светог Јефрема Сирина и многих других светитеља. Затим следи обилазак Скита Св. Јована Претече (Продром), који припада Великој Лаври. Насељен је Румунима, који за разлику од Срба и Бугара немају свој манастир на Светој Гори, па им овај Скит служи за окупљање. У њему се чувају мошти Св. Димитрија, Св. Јована Крститеља, чудотворну икону Богородице, честицу Чудесног крста, одежде, сасуде итд. Затим обилазимо манастир Филотеј, који је саграђен у 10. веку, чији је ктитор наш Свети Сава. Обилазак манастира Каракал, једног од оних манастира који су изграђени нешто даље од мора, а исто толико и од најближег Ивирона. Следи још и обилазак Скита Св. Димитрија, којег асчињава двадесетак монашких станишта, келија и већина их има своје капелице, али су све у оронулом стању и ненастањене. Повратак у Кареју, вечера и преноћиште
7. дан, 27.6. 2019. (четвртак):
Након доручка полазимо ка манастиру Ксиропотаму који заузима осмо место у хијерахији светогорских манастира/светогорска лука Дафне је метох манастира Ксиропотама-посвећен четрдесеторици мученика , Обилазак манастира Пантелејмона – најупечатљивијег монашког станишта на западно обали Свете Горе. Између 1346. И 1500. године у манастиру је највише било грчких, одмах за њима и српских монаха. Обилазак Ксенофонта који је подигнут на благом узвишењу покрај мора, између Дохијара и руског манастира Пантелејмона. Дохијар је, према предању, основао Св. Јефтимије, ученик Атанасија Атонског и братственик Велике Лавре, у којој је био опште познат као подрумар (дохијар). Отуда и име манастиру: Дохијар, што значи Подрумарев. Следи посета Зографу – бугарском манастиру, који је посвећен Светом Великомученику Георгију (коме је посвећена главна црква), и назвали су га Зограф, што на грчком значи Сликарев или Живопишчев.Обилазак манастира Констамонит,који се налази у близини Зографа а основан у једанаестом веку-посвећен св.Стефану. Спуштамо се до Констамонитске луке да би бродом св.Ана пошли ка Уранополису.Смештај у хотел.ноћење
8. дан, 28.6.2019. (петак):
У раним јутарњим часовима долазак у Нови Сад.
За све информације:
Православно удружење „СВЕТИ САВА“, 21000 Нови Сад, Браће Дроњак 17
Телефони: 021/451-539 , 060/ 44 30 801
poklonik2011@gmail.com
Организатор путовања „Црвени Сигнал“ д.о.о. Сомбор, ул. 22 децембра 40, пиб: 100276075, матични број:08217408, лиценца агенције за привредне регистре отп.бр.295/2010.Полиса осигурања од одговорности туристичке агенције за случај инсолвентности и одговорности за случај штете нанете путнику бр.3000000 од 25.1.2018. тел.025448999
Read More »ПОДВИЖНИЧКИ УСПОН НА АТОС МАЈ 2020
ЈЕДИНСТВЕНО ПУТОВАЊЕ СЕДАМ ДАНА СВЕТЕ ГОРЕ
СА ПОДВИЖНИЧКИМ УСПОНОМ НА АТОС
од 9.5. до 15.5. 2020
1. дан, 9.5 2020 /субота/
Полазак у 6 часова из Новог Сада испред Православног удружења „Свети Сава“, а из Београда у 7.30 часова испред пумпе „Стеко“. Долазак у вечерњим сатима до хиландарског Метоха Милоарсеница – Каково. Смештај у хотелу у Јерисосу, ноћење.
2. дан, 10.5 2020 /недеља/
Око седам часова одлазак до Уранополиса-преузимање дијамонитирија и бродских карата-укрцавање на брод, путовање бродом до луке Јовањица и по искрцавању превоз аутобусом до манастира Хиландар. Након смештаја у манастирском конаку, шетња (око 3км) и обилазак манастирског комплекса и обилазак Хрусије, Самарије, пирга св. краља Милутина и Скита св. Василија на обали мора. Одлазак до грчког манастира Есфигмен и посета пећини св. Антонија Печерског, оснивача Печерске лавре у Русији. Шетња кроз нови хиландарски винограда. Повратак у манастир, вечерња служба у оквиру које се износие и целивају свете мошти. Поклоњење и целивање чудотворне иконе Богородице Тројеручице и прусуствовање читању акатиста икони пресвете Богородице Тројеручице, затим посета богатој Хиландарској ризници где се између осталог налазе иконе пресвете Богородице Одигитрије, Христос Пантократор и остале свете иконе из средњег века. Вечера у трпезарији св.краља Милутина. Ноћење у манастиру
3.дан. 11.5.2020 /понедељак/
У раним јутарњим часовима богослужење са братством манастира Хиландара, а након литургије заједнички ручак у трпезарији св. краља Милутина . После краћег одмора, обилазак и разгледање манастирских светиња: лозе Св. Симеона, костурнице, гробљанске цркве , бунара Св. Саве и књижаре у којој се могу купити хиландарска издања књига , тамјан, иконе, свеће, вино и др. У 12 часова полазак ка луци Јовањица. Око 12 часова пристајање у светогорску луку Дафне. По силаску следи одлазак аутобусом до Кареје, након тога до манастира Велика Лавра. Лавра светог Атанасија – главни манастир Свете Горе Атонске, налази се на невеликом платоу на североистоку полуострва, на око пола сата хода од мора. Основао ју је у Х веку свети Атанасије Атонски, а језгро манастирских здања подигнуто је прилозима византијских царева Никифора Фоке и Јована Цимискија. У лаври се налази Саборна црква саграђена у част Благовештења Пресвете Богородице, из Х века. Фреске су из XVI века, рад Теофана Критског. У Саборној цркви налазе се параклиси саграђени у име светитеља Николаја Чудотворца и светих Четрдесет Мученика. Ту се налази и гробница светог Атанасија, који се слави 18. јула, нарочито поштован празник лавре. Међу многим драгоценим реликвијама и даровима византијских царева чувају се и крст и жезал светог Атанасија, две чудотворне иконе – “Икономиса” (Економка), постављена у знак сећања на јављање Богородице светом Атанасију на месту на коме се налази чудотворни извор, и Кукузељица, која се налази у параклису Ваведења у храму Пресвете Богородице; делови животворнога дрвета Крста Господњег у драгоценим оптоцима; мошти светог Василија Великог, светог Михаила Синајског, светог апостола Андреја Првозваног, светог Јефрема Сирина и многих других светитеља. Присуствовање вечерњем богослужењу, вечера и конак.
4. дан,12.5. 2020. /уторак/
Полазак у раним јутарњим часовима према врху Атоса. До врха Атоса пење се стазом са непрекидним успоном дугом око 15 километара на надморску висину од 2033 м. Време пењања зависи од способности ходочасника и може трајати 7-12 часова. Дуже паузе код рсакрснице КРСТ на 800 н/м и капеле ПАНАГИЈА ма 1500 н/м. Смештај на самом врху Атоса у капели ПРЕОБРАЖЕЊА. Ноћење.
5. дан, 13.5 2020 /среда/
Повратак са Атоса након фотографисања узбудљивог изласка сунца и заједничког доручка. Силазак траје око 5 сати и у зависности од временских услова. У подножју Атоса долазимо до скита Св. Ане најпознатијег и највећег скита на Светој Гори у коме се налазе мошти свете Ане/њено стопало/и делови часног крста.Смештај у скиту или у манастиру св. Павла под условом да има места.Ако нема места конак у врећама на прекрасној тераси у скиту св.Ане. Присуствовање вечерњој служби.
6. дан, 14.5.2020(четвртак)
Након литургије у једном од горе поменута два манастира, одлазак до луке Дафне, путовање бродом и по искрцавању у луци Уранополиса повратак ка Србији
7.дан. 15.5.2020/петак/
Долазак у Србију у раним јутарњим часовима
све информације на тел.021451539 , 0604430801
Организатор путовања „Црвени Сигнал“ д.о.о. Сомбор, ул. 22 децембра 40, пиб: 100276075, матични број:08217408, лиценца агенције за привредне регистре отп.бр.295/2010.Полиса осигурања од одговорности туристичке агенције за случај инсолвентности и одговорности за случај штете нанете путнику бр.3000000 од 25.1.2018. тел.025448999
Read More »
ВИКЕНД У ХИЛАНДАРУ – МАЈ 2021
ВИКЕНД У ХИЛАНДАРУ
21.5.-24.5.2021 и 28.5.-1.6.2021
(4 дана 2 ноћи)
- 1. дан, петак
Полазак из Новог Сада у 6 часова испред Православног удружења „Свети Сава“. Полазак из Београдa са пумпе Стеко у 7.30 часова. Вожња према Грчкој, са успутним паузама. Долазак у вечерњим часовима у Јерисос или Уранополис, у зависности од расположивости смештаjа у хотелу. Ноћење.
- 2. дан, субота
. У 9.50 часова укрцавање на брод и полазак на Свету Гору Атонску. Око 11 часова пристајање у Хиландарску луку Јовањица. По искрцавању, превоз аутобусом до манастира Хиландар. Након смештаја у манастирском конаку, шетња (око 3км) и обилазак манастирског комплекса и обилазак Хрусије, Самарије, пирга св. краља Милутина и Скита св. Василија на обали мора. Одлазак до грчког манастира Есфигмен и посета пећини св. Антонија Печерског, оснивача Печерске лавре у Русији. Шетња кроз нови хиландарски винограда. Повратак у манастир, вечерња служба у оквиру које се износе и целивају свете мошти. Поклоњење и целивање чудотворне иконе Богородице Тројеручице и прусуствовање читању акатиста икони Пресвете Богородице Тројеручице, затим посета богатој хиландарској ризници где се, између осталог, налазе иконе Пресвете Богородице Одигитрије, Христос Пантократор и остале свете иконе из средњег века. Вечера у трпезарији св.краља Милутина. Ноћење.
- 3. дан недеља
У раним јутарњим сатима богослужење са братством манастира Хиландара, а после Литургије заједнички ручак у трпезарији св. краља Милутина. После краћег одмора обилазак и разгледање манастирских светиња: бунар Светог Саве, лоза Светог Симеона, костурница и Гробљанска црква, књижара манастира у којој се могу купити Хиландарска издања књига, тамјан, иконе, свеће, вино и друго. У 12.20 сати, полазак из Хиландара за луку Јовањица, пловидба до Уранополиса и излазак са Свете Горе. Долазак у раним поподневним сатима до Какова, метоха манастира Хиландара, који се налази у непосредној близини приморског места Јерисос. Освежење у метоху уз ратлук и кафу са обиласком манастирског имања и цркве. Потом наставак пута ка Србији.
4. дан, понедељак
Долазак у Београд и Нови Сад у раним јутарњим часовима, у зависности од услова на границама.
За све информације:
Удружење „СВЕТИ САВА“, 21000 Нови Сад, Браће Дроњак 17Телефони: 021/451-539, 060 44 30 801 poklonik2011@gmail.com
Организатор превоза „Црвени Сигнал“ д.о.о. Сомбор, ул. 22 децембра 40, пиб: 100276075, матични број:08217408, лиценца агенције за привредне регистре отп.бр.295/2010.Полиса осигурања од одговорности туристичке агенције за случај инсолвентности и одговорности за случај штете нанете путнику бр.3000000 од 25.1.2018. тел.025448999
Read More »ОСТРОГ СА БОРАВКОМ У ЕТНО СЕЛУ ЈУНИ 2020
ОСТРОГ
СА БОРАВКОМ У ЕТНО СЕЛУ
Термин : 1. од 26-29 јуна
Дан, 26.6.2020 год. (ПЕТАК)
Полазак у 5 ч. испред просторија Прасвославног удружења „Свети Сава“, улица Браће Дроња 17, Нови Сад.
Вожња кроз Србију и Црну Гору са краћим задржавањима;
посета манастиру Дајбабе, Саборном Храму у Подгорици и наставак пута ка манастиру Острог.
Боравак и конак у манастиру.
- 2. Дан, 27.6..2020. (СУБОТА)
Јутарња служба у Горњем манастиру је у 6h, а Литургија у Доњем манастиру почиње у 8h. Полазак из манастира Острог је у 11h према Ждребаонику и поклоњење моштима Светог Арсенија Сремца, наследнику Светог Саве на трону српске цркве. Путовање до мастира Пива. После обиласка манастира одлазак до меморијалнога комплекса Дола. Одлазак до етно села код Плужина на обали Пивског језера. Смештај у собе етно села. Поподневни одмор. Вечера. Ноћење.
- 3. Дан, 28.6..2020. (НЕДЕЉА)
Доручак. Полазак у 9h. Путовање до манастира Добрун, преко Вишеграда. Обилазак Каменграда. Наставак путовања до Мокре Горе и обилазак Дрвенграда. Путовање до Калуђерских бара на планини Тари, са успутном посетом музеја пророка Тарабића у Кремнима.
Полазак са Таре око 18h, путовање преко Ваљева и Шапца до Новог Сада, где се стиже око 23h.
Све информације -021451539 , 0604430801
Организатор путовања „Црвени Сигнал“ д.о.о. Сомбор, ул. 22 децембра 40, пиб: 100276075, матични број:08217408, лиценца агенције за привредне регистре отп.бр.295/2010.Полиса осигурања од одговорности туристичке агенције за случај инсолвентности и одговорности за случај штете нанете путнику бр.3000000 од 25.1.2018. тел.02544
СВЕ ИНФОРМАЦИЈЕ НА 021451539; 0604430801
Read More »
МОСКВА И САНКТ ПЕТЕРБУРГ СЕПТЕМБАР 2020
РУСИЈА, 2020.
Москва и Санкт Петербург,
од 6.9. до 12.9.2020. године
1. дан, 6.9.2020. (недеља), Београд – Москва.
Састанак групе на аеродрому „Никола Тесла“ у 4.30 часова. Полетање у Москву у 6.35 часова, слетање у 6.35 часова. Следи панорамско разгледање града: центра, Црвеног трга, Кремља, Цркве Василија Блаженог, Баљшој театра, храма Христа Спаситеља, видиковца, Универзитета „Ломоносов“.
Трансвер до хотела, смештај, слободно време и ноћење.
2. дан, 7.9.2020. (понедељак), Москва.
Доручак. После доручка следе факултативне активности. Обилазак Покровског манастира, којег је основао цар Алексеј Михаилович 1635. године као дом за сиромашне. Прва црква саграђена је 1655. године од камена и посвећена је Покрову Пресвете Богородице. У њој се налазе мошти Блажене Матроне Московске. Целивање моштију Свете Матроне Московске. Света Матрона рођена је 1881. Године и по рођењу је била слепа. Живела је у сиромашној сеоској породици, где је била четврто дете. На крштењу је добила име Матрона, у част Преподобне Матроне Цариградске. Од ране младости показивала је дарове прозорљивости и исцељења, предвиђала несреће и упозоравала људе. Упокојила се 1952. Годинеи по њеној жељи сахрањена је на Даниловском гробљу, крај цркве, како би могла да слуша службе Божије. Следи посета Даниловском манастиру, који се налази на десној обали реке Москве. Основао га је Иван IV Грозни 1560. године, на месту где је, по предању, живело братство крајем XIII и почетком XIV veka. За време кнеза Данила Александровича, сина кнеза Александра Невског, постављен је камен темељац прве камене цркве, посвећене Оцима седам Васељенских сабора, у којој почивају мошти Светог кнеза Данила.Третјаковска галерија, у којој се, између осталог, налазе чувене слике Андреја Рубљова. Павел Третјаков, оснивач галерије, почео је да сакупља најбоља дела руских сликара 1856. године. Тада је у збирци било око 1200 дела. Фонд галерије се стално повећавао и данас има око 50000 слика, графика, скулптура. У галерији се налази и икона Свете Тројице, коју је насликао Андреј Рубљов. Његово дело је и икона Мајке Божије – Владимирска, која се налази у капели Светог Николе, у оквиру Галерије.;
Повратак у хотел, ноћење.
3. дан, 8.9.2020. (уторак), Москва – Сергијев посад – Москва.
Факултативно. Пакет доручак. Полазак у јутарњим часовима у Тројице – Сергијеву Лавру. Присуствовање на светој литургији. Манастир је удаљен од Москве 70 километара. Следи повратак за Москву; обилазак храма Христа Спаситеља. Катедрални саборни храм Христа Спаситеља (посвећен Христовом рођењу) је саборни храм Руске православне цркве, недалеко од Московског Кремља, на левој обали реке Москве. Првобитни храм је подигнут у част победе руског народа над Наполеоном. Следи шетња Црвеним тргом и обилазак Кремља. Црвени трг је најпознатији московски градски трг и сматра се срцем целе Русије. Свака зграда на Црвеном тргу има своју историју. Једна од њих је велелепни Храм Василија Блаженог са својих једанаест торњева, у којем се налази гроб Василија Блаженог и његове мошти. Поред њега је Лењинов маузолеј у којем је изложено балзамовано тело Владимира Иљича Лењина, оснивача Совјетског савеза. С источне стране налази се ГУМ, некадашња највећа трговачка кућа у Совјетском савезу, а поред ње обновљена Казањска катедрала. На северној страни јесте Државни историјски музеј. Једини споменик на тргу је бронзани споменик Кузми Мињину и Димитрију Пожарском, који су помогли у ослобађању Москве од Пољака 1612. године. А Кремљ представља историјски утврђени комплекс у самом центру Москве, окружен реком Москвом (на југу), Црвеним тргом (на истоку) и Александровом баштом (на западу). Један је од најпознатијих кремаља (руски цитадела) и укључује четири палате, четири катедрале, а опасан је кремаљским зиидом са кремаљским кулама. Комплекс служи као званична резиденција председника Русије. Посета Храму Василија Блаженог. Ноћење у хотелу.
4. дан, 9.9.2020. (среда), Москва – Санкт Петербург.
Доручак и трансвер до железничке станице. Путовање за Санкт Петербург у 9.30 часова савременим возом „Сапсан“. Долазак у Санкт Петербург у 13.20 часова. Следи панорамско разгледање града из аутобуса – Невски проспект; Казањски сабор; Дворски трг; Адмиралитет; Васиљевско острво; Ермитаж; Исаковска Саборна црква, највећи православни храм у Петербургу. Налази се на Тргу Светог Исака и има статус музеја. Данас, служба у Исаковском храму одржава се свакодневно, осим среде. Ноћење у хотелу.
5. дан, 10.9.2020. (четвртак), Санкт Петербург.
Доручак. Факултативни програм. Црква и мошти Свете Ксеније Петроградске. На њеном гробу, на Смоленском гробљу, 1902. године подигнута је пространа камена капела. Капела блажене Ксеније данас је једна од највећих светиња Петрограда, коју походи веома велики број ходочасника с обзиром да је Св. Ксениjа jедна од наjпоштованијих Петербуршких светица. Затим Смоленска црква са 20 чудотворних икона. Манастир Светог Јована Кронштатског, у којем се налазе мошти преподобног светитеља. Петропавловски сабор, најстарија знаменитост некадашње престонице руске империје, јер су и сам храм и тврђава на градском острву Зајачију саграђени од стране цара Петра Велико, у периоду између 1712. и 1733. године. Шиљати златни врх звоника досеже висину 123 метра и на њеном врху се налази анђео који држи крст. Ова звонара највиша је у читавом православном свету, а с обзиром да је интегрални део цркве, а не одбојена, сматра се и да се Петропавловски сабор чини највишом православном црквом на свету. Слободно време.
Ноћење у хотелу.
6. дан, 11.9.2020. (петак), Санкт Петербург.
Факултативно. Излет у Петерхоф – Руски версај, који представља комплекс палата и вртова, који је почео да се гради по налогу императора Петра Великог. Излет у Царско село, које је настало у 18. веку и у њему се налазила раскошна летња резиденција владара, око које се формирало насеље. Дворац је првобитно изграђен за време царице Јелисавете, кћери Петра Великог, а касније је претворен у летњу резиденцију царице Катарине. Царско село је ушло у историју као симбол препорода Русије и њене културе, представља осмо чудо света.
Ноћење у хотелу.
7. дан, 12.9.2020. (субота), Санкт Петербург.
Факултативно: Ермитаж. То је државни музеј и представља једну од највећих, најлепших и најстаријих уметничких и културно-историјских музеја у људској историји и култури. Поседује највећу колекцију слика у свету. После тога имамо слободно време. Трансвер до аеродрома. Лет ка Београду у 21,35 часова.
Обухваћени трошкови:
– Превоз од Новог Сада -Београда до аеродрома
–
–
–
– .
Трошкови који нису обухваћени:
– авио превоз Београд – Москва-Петербург
– хотели у Москви и Петербургу
– факултативни програми у Москви и Санкт Петербургу;
– индивидуални трошкови.
Факултативни програм:
МОСКВА:
– Покровски манастир, Даниловски манастир, Третјаковска галерија
– Сергијев посад
– Крстарење реком Москвом
САНКТ ПЕТЕРБУРГ:
– Црква и манастир Свете Ксеније Петроградске, Јована Кронштатског
– Петропавловска тврђава, црква
– Пушкин (Царско село)
– Петеркоф
– Ермитаж
организатор путовања-д.о.о.;Црвени Сигнал;25000 Сомбор.лиценца агенције отп бр.295/2010 од 17.2.2010-22.10.2019.полиса осигурања бр.30000005091 од 25.1.2018.пиб 100276075 конт.тел. 025448999,
Read More »
ВИКЕНД У ХИЛАНДАРУ АВГУСТ 2020
ВИКЕНД У ХИЛАНДАРУ
29.8. – 1.9.2020.
(4 дана 2 ноћи)
- 1. дан,29. август, субота
Полазак из Новог Сада у 6 часова испред Православног удружења „Свети Сава“. Полазак из Београдa са пумпе Стеко у 7.30 часова. Вожња према Грчкој, са успутним паузама. Долазак у вечерњим часовима у Јерисос или Уранополис, у зависности од расположивости смештаjа у хотелу. Ноћење.
- 2. дан, 30. август, недеља
У 9.50 часова укрцавање на брод и полазак на Свету Гору Атонску. Око 11 часова пристајање у Хиландарску луку Јовањица. По искрцавању, превоз аутобусом до манастира Хиландар. Након смештаја у манастирском конаку, шетња (око 3км) и обилазак манастирског комплекса и обилазак Хрусије, Самарије, пирга св. краља Милутина и Скита св. Василија на обали мора. Одлазак до грчког манастира Есфигмен и посета пећини св. Антонија Печерског, оснивача Печерске лавре у Русији. Шетња кроз нови хиландарски винограда. Повратак у манастир, вечерња служба у оквиру које се износе и целивају свете мошти. Поклоњење и целивање чудотворне иконе Богородице Тројеручице и прусуствовање читању акатиста икони Пресвете Богородице Тројеручице, затим посета богатој хиландарској ризници где се, између осталог, налазе иконе Пресвете Богородице Одигитрије, Христос Пантократор и остале свете иконе из средњег века. Вечера у трпезарији св.краља Милутина. Ноћење.
- 3. дан, 31. август, понедељак
У раним јутарњим сатима богослужење са братством манастира Хиландара, а после Литургије заједнички ручак у трпезарији св. краља Милутина. После краћег одмора обилазак и разгледање манастирских светиња: бунар Светог Саве, лоза Светог Симеона, костурница и Гробљанска црква, књижара манастира у којој се могу купити Хиландарска издања књига, тамјан, иконе, свеће, вино и друго. У 12.20 сати, полазак из Хиландара за луку Јовањица, пловидба до Уранополиса и излазак са Свете Горе. Долазак у раним поподневним сатима до Какова, метоха манастира Хиландара, који се налази у непосредној близини приморског места Јерисос. Освежење у метоху уз ратлук и кафу са обиласком манастирског имања и цркве. Потом наставак пута ка Србији.
- 4. дан, 1. септембар, уторак
Долазак у Београд и Нови Сад у раним јутарњим часовима, у зависности од услова на границама.
организатор путовања-д.о.о.;Црвени Сигнал;25000 Сомбор.лиценца агенције отп бр.295/2010 од 17.2.2010-22.10.2019.полиса осигурања бр.30000005091 од 25.1.2018.пиб 100276075 конт.тел. 025448999,
За све информације:
Удружење „СВЕТИ САВА“, 21000 Нови Сад, Браће Дроњак 17
Телефони: 021/451-539, 060 44 30 801
poklonik2011@gmail.com
Read More »СВИ СВЕТОГОРСКИ МАНАСТИРИ+ЧЕТИРИ СКИТА+……КЕЛИЈА
ЈЕДИНСТВЕНО ПУТОВАЊЕ СА ОБИЛАСКОМ 20 СВЕТОГОРСКИХ МАНАСТИРА
, ЗА ОДРЕЂЕН БРОЈ ПОКЛОНИКА
од 22.3. 2019. до 28.3. 2019
1. дан, 22.3. 2019. (петак):
Полазак сопственим превозом у 6 часова из Новог Сада, испред Православног удружења „Свети Сава“, а из Београда у 7.30 часова испред пумпе „Стеко“. Долазак у вечерњим сатима до хиландарског Метоха Милоарсеница-Каково. Смештај у хотелу у Јерисосу, ноћење.
2. дан, 23.3. 2019. (субота):
У 8 часова одлазак до Уранополиса, након вађења дијамонтирија и карата укрцавање на брод и одлазак до светогорске луке Јовањица, а одатле аутобусом до Хиландара
Најзад одлазак до манастира Хиландара, смештај у конаку, затим обилазак манастирског комплекса и обилазак Хрусије, Самарије, пирга св. краља Милутина и Скита св. Василија на обали мора. Шетња кроз нови хиландарски виноград. Повратак у манастир, вечерња служба у оквиру које се износе и целивају свете мошти. Поклоњење и целивање чудотворне иконе Богородице Тројеручице и прусуствовање читању акатиста икони пресвете Богородице Тројеручице, затим посета богатој Хиландарској ризници где се, између осталог, налазе иконе пресвете Богородице Одигитрије, Христос Пантократор и остале свете иконе из средњег века. Присуствовање вечерњој служби. Вечера у трпезарији св. краља Милутина. Ноћење.
3. дан, 24.3. 2019 (недеља):
У раним јутарњим часовима богослужење са братством манастира Хиландара, а након литургије заједнички ручак у трпезарији св. краља Милутина . После краћег одмора, обилазак и разгледање манастирских светиња: лозе Св. Симеона, костурнице, гробљанске цркве , бунара Св. Саве и књижаре у којој се могу купити хиландарска издања књига , тамјан, иконе, свеће, вино и др. У 12 часова полазак ка луци Јовањица. Одлазак до светогорске луке Дафне,а након тога до Кареје монашке престонице. светогорске Свештене управе. Кареја је монашки градић, својеврсна престоница Светог Атона. Сама реч „кареја“ у преводу значи „орах“, којих има много у околини града. Налази се на самој средини полуострва, на североисточним обронцима Свете Горе. Атон је такорећи монашка република, али притом сваки манастир има свој типик. У Кареји се налази Протат, у коме се остварује врховна самоуправа и суд, а у граду се такође налази и управитељ. У Кареји се налазе конаци свих атонских манастира, осим манастира Кутлумуша, који је покрај саме Кареје. Такође се налазе пошта, телеграф, царина, лучна и полицијска управа, продавнице и амбуланта. Карејска Саборна црква Успења Пресвете Богородице је најстарија на Светој Гори и према предању основао ју је 335. године цар Константин Велики. Храм је страдао од пожара, а обновљен је у Х веку, за време владавине цара Никифора Фоке. У ХΙΙ веку храм су уништили католици, а поново су га обновили бугарски цареви. Овде су сачуване фреске из XIV века, а на горњем делу олтара налази се светиња Кареје, чудотворна икона Мајке Божије Достојно Јест, а чува се такође и чудотворна икона Христа Спаситеља. Чудотворна икона Мајке Божије Млекопитатељница налази се у келији Светог Саве Српског званој Типикарница. У Кареји живи око сто монаха. Ноћење у руским конацима и трокреветним собама са купатилом.
4. дан, 25.3. 2018. (понедељак):
Након доручка, полазимо ка манастиру Пантократор, који је основан у 14. веку од стране византијског војсковође Алексија, који је острво Тасос ослободио од турских гусара, заједно са братом Јованом, на месту похаране монашке насеобине Равдух. Сматра се да је патријарх Калист I године 1363. Озваничио Пантократор као манастир, јер је и сам својевремено као монах живео у том крају. Пантократору припада и Скит Св. Пророка Илије, пола сата хода узбрдо. Првобитно је био келија, али када се у њој настанио чувени руски духовник Пајсије Величковски, убрзо се увећао и број монаха (грчких, украјинских и молдавских) и то је био први случај на Светој Гори да је Скит прихваћен као општежиће и баш овде је први пут предузето систематско превођење дела подвижничких отаца на руски језик. Настављамо пут до грчког манастира Ивирона, који је основан крајем Х века на рушевинама сасвим опустелог Климентовог манастира. Његови градитељи били су замонашени цар Јован, његов син Јефимије и њихов рођак Георгије, који су били родом из Иверије (Грузија), а потицали су од лозе грузијске династије Багратионових. Тако је и манастир свој назив добио од својих ктитора и житеља – Ивераца. Осим Саборне цркве, у манастиру се налазе још три мале цркве: Богородице Вратарице (Портаитисе), светог Претече и Крститеља Јована, црква Светих Арханђела и 15 параклиса. Од манастирских светиња, овде се чувају делићи огртача, трске и сунђера које су употребили Јудеји ругајући се Господу, делови животворнога дрвета Крста Господњег и делови моштију светитеља: Теодора Стратилата, Михаила Синајског, великомученика Пантелејмона, мученица Фотине, Евпраксије и Параскеве, великомученика Георгија, Василија Великог, Јована Златоустог, Бесребреника Козме и Дамјана, апостола Петра, Јеванђелисте Луке, апостола Вартоломеја, Атанасија Великог и многих других. Наставак пута до манастира Ставроникита који је основан у десетом веку,а име потиче од оснивача пустињака Никите који је на том месту имао келију. у тој келији је производио крстове и манастир је добио име Никитин крст. Манастир је посвећен св.Јовану крститељу,а саборни храм св.Николи. Продужавамо пут ка манастиру Ватопеду. Овај манастир је један од најстаријих, најбогатијих и највећих манастира на Светој Гори Атонској. Према предању основао га је равноапостолни цар Константин у првој половини IV века, али га је у истом столећу разорио богоотступник Јулијан. Крајем IV века обновио га је грчки цар Теодосије у знак захвалности Богу, због избављења од бродолома свога сина Аркадија. У манастиру се налазе чудотворне иконе Мајке Божије: Олтарка (Виматариса) или Ктиторка (Ктиториса), Посечена (Есфагмени), Утешитељица (Парамитија), Антифонитрија (Она која одговара), Милосрдна (Елеуса), Уљеточива (Елеовритис), Сведржитељица (Панданаса), Водитељица (Одигитрија). Међу манастирским светињама чувају се делови животворног Крста Господњег, делови трске, сунђера и огртача Христовог, као и јединствена, непроцењива Ватопедска светиња – Богородичин појас. Ту су и делови моштију светих: Григорија Богослова, Андреја Критског, апостола Вартоломеја, великомученика Теодора Стратилата, Параскеве, Кирјака, Сергеја, Вакха, свештеномученика Харалампија, великомученика Пантелејмона, Трифуна, Јована Милостивог, архиђакона Стефана, великомученика Димитрија Солунског и други.Обилазак манастира Кутлумуш и ман. Буразера (српског скита). Кутлумуш је посвећен Преображењу Господњем, а истраживачи светогорске историје нису до сад утврдили ко је и под каквим околностима и када основао манастир, и којем је једно време боравио и наш архимандрит Герасим Зелић. Повратак у вечерњим сатима у Кареју, вечера и ноћење.
5. дан, 26.3. 2018 (уторак):
Након литургије и ручка одлазимо до луке Дафни, а одатле бродом до манастира Дионизијата. Основан је на почетку друге половине 14. Века, од стране преподобног Дионисија. Смештен је на огромној , окомитој стени, осамдесет метара изнад мора. Манастир се одувек одликовао подвижничком строгошћу. Главна црква посвећена је рођењу Св. Јована Претече. Манастир има четрнаест параклиса, као и седам келија у Кареји и околини. А у непосредној близини манастира налази се келија посвећена свим светима, у којој су фреске из 1610. године, дело иконописаца Данила и Меркурија. У ризници се чува крст Јелене Палеолог, представа распећа у рељефу на патени од слоноваче, плаштанице из 16. Века, хрисовуља Алексија III, издата поводом оснивања манастира, дугачка је 2,98 метара и украшена изузетно успелом минијатуром која приказује цара са супругом Теодором и Св. Јована Крститеља између њих. При дну документа је царев потпис. Од Дионизијата крећемо пешке до манастира Григоријата, основаног у 14. веку. Из Дионисијата се у Григоријат може стићи уском и каменитом стазом за сат и по хода. Легенда вели да је на овом месту, у античко доба, био Посејдонов храм. Главна црква манастира посвећена Светом Николи, изграђена је после пожара и из времена градње потиче и њен живопис. Међу литијским иконама истичу се Богородица Млекопитатељница (Galaktotrofusa) и Свевладарка (Pantanasa)и обе су чудотворне. Осим њих, у манастиру се чувају и делови моштију Григорија Назијанзина, Григорија Богослова, Дионисија Ареопагита, Анастасије Римске, као и два златноткана покрова из 15. и 17. века. Након одмора и паузе настављамо пут ка манастиру Симонопетри. Ово је најоригиналнија и неимарски најсмелије изведена монашка грађевина на Светој Гори. Смештена је између Григоријата, од кога је удаљена сат времена хода узбрдо (колико и од сопственог пристаништа) и лике Дафни до које је потребно двоструко више времена. Основан је у 14. веку од стране монаха Симона, који је најпре живео у том крају, у једној пећини крај извора (данас познатог као Света вода Преподобног Симона). Други ктитор манастира био је српски деспот Јован Угљеша Мрњавчевић, који је владао серском облашћу, у чијем саставу је била и Света Гора. Монах Сава бележи да се после Угљешине погибије на Марици, његов најстарији син Јован ту и замонашио и добио име Јоасаф. . После Симонопетре одлазимо комби превозом до Кареје. Вечера и конак у Кареји.
6. дан, 27.3. 2019. (среда):
Након доручка, одлазак до манастира Велика Лавра. Лавра светог Атанасија – главни манастир Свете Горе Атонске, налази се на невеликом платоу на североистоку полуострва, на око пола сата хода од мора. Основао ју је у Х веку свети Атанасије Атонски, а језгро манастирских здања подигнуто је прилозима византијских царева Никифора Фоке и Јована Цимискија. У лаври се налази Саборна црква саграђена у част Благовештења Пресвете Богородице, из Х века. Фреске су из XVI века, рад Теофана Критског. У Саборној цркви налазе се параклиси саграђени у име светитеља Николаја Чудотворца и светих Четрдесет Мученика. Ту се налази и гробница светог Атанасија, који се слави 18. јула, нарочито поштован празник лавре. Међу многим драгоценим реликвијама и даровима византијских царева чувају се и крст и жезал светог Атанасија, две чудотворне иконе – “Икономиса” (Економка), постављена у знак сећања на јављање Богородице светом Атанасију на месту на коме се налази чудотворни извор, и Кукузељица, која се налази у параклису Ваведења у храму Пресвете Богородице; делови животворнога дрвета Крста Господњег у драгоценим оптоцима; мошти светог Василија Великог, светог Михаила Синајског, светог апостола Андреја Првозваног, светог Јефрема Сирина и многих других светитеља. Затим следи обилазак Скита Св. Јована Претече (Продром), који припада Великој Лаври. Насељен је Румунима, који за разлику од Срба и Бугара немају свој манастир на Светој Гори, па им овај Скит служи за окупљање. У њему се чувају мошти Св. Димитрија, Св. Јована Крститеља, чудотворну икону Богородице, честицу Чудесног крста, одежде, сасуде итд. Затим обилазимо манастир Филотеј, који је саграђен у 10. веку, чији је ктитор наш Свети Сава. Обилазак манастира Каракал, једног од оних манастира који су изграђени нешто даље од мора, а исто толико и од најближег Ивирона. Следи још и обилазак Скита Св. Димитрија, којег асчињава двадесетак монашких станишта, келија и већина их има своје капелице, али су све у оронулом стању и ненастањене. Повратак у Кареју, вечера и преноћиште
7. дан, 28.3. 2019. (четвртак):
Након доручка полазимо ка манастиру Ксиропотаму који заузима осмо место у хијерахији светогорских манастира/светогорска лука Дафне је метох манастира Ксиропотама-посвећен четрдесеторици мученика , Обилазак манастира Пантелејмона – најупечатљивијег монашког станишта на западно обали Свете Горе. Између 1346. И 1500. године у манастиру је највише било грчких, одмах за њима и српских монаха. Обилазак Ксенофонта који је подигнут на благом узвишењу покрај мора, између Дохијара и руског манастира Пантелејмона. Дохијар је, према предању, основао Св. Јефтимије, ученик Атанасија Атонског и братственик Велике Лавре, у којој је био опште познат као подрумар (дохијар). Отуда и име манастиру: Дохијар, што значи Подрумарев. Следи посета Зографу – бугарском манастиру, који је посвећен Светом Великомученику Георгију (коме је посвећена главна црква), и назвали су га Зограф, што на грчком значи Сликарев или Живопишчев.Обилазак манастира Констамонит,који се налази у близини Зографа а основан у једанаестом веку-посвећен св.Стефану. Спуштамо се до Констамонитске луке да би бродом св.Ана пошли ка Уранополису.Смештај у хотел.ноћење
8. дан, 29.3.2019. (петак):
У раним јутарњим часовима долазак у Нови Сад.
За све информације:
Православно удружење „СВЕТИ САВА“, 21000 Нови Сад, Браће Дроњак 17
Телефони: 021/451-539 , 060/ 44 30 801
poklonik2011@gmail.com
Организатор путовања „Црвени Сигнал“ д.о.о. Сомбор, ул. 22 децембра 40, пиб: 100276075, матични број:08217408, лиценца агенције за привредне регистре отп.бр.295/2010.Полиса осигурања од одговорности туристичке агенције за случај инсолвентности и одговорности за случај штете нанете путнику бр.3000000 од 25.1.2018. тел.025448999
Read More »ПЕЊАЊЕ НА АТОС СЕПТЕМБАР 2020
ПОДВИЖНИЧКИ УСПОН НА ПЛАНИНУ АТОС 2033 м/н
13.9.2020 -17.9.2020
Програм
1. дан
Полазак из Новог Са да у 6.00 часова са паркинга железничке сатанице испред Православног удружења „Свети Сава“. Полазак из Београдa са паркинга Центра „Сава“ у 7.00 часова. Вожња према Грчкој, са успутним паузама. Долазак у вечерњим часовима у место Јерисос. Конак у хотелу у Јерисосу
2. дан ,
Полазак у јутарњим часовима према Уранополису. У 9,45 укрцавање на брод и одлазак ка Хиландарској луци Јовањица., од Јовањице се упућујемо ка Хиландару са манастирским превозом. Дводневни боравак у Хиландару са обиласком Хиландарског винограда, Хрусије,куле краља Милутина,костурнице,саборне цркве……Конак у Хиландару са могућношћу исповести и причешћа.
3. дан
У 7,30 часова укрцавање на брод и полазак ка луци св.Ане. Око 10 часова пристајање у луку Свете Ане. По искрцавању, полазак ка врху Атоса. До врха се пење светогорском стазом са непрекидним успоном до висине Атоса /2033 м/. Време пењања зависи од физичке припремљености поклоника и може трајати од 6-10 часова. Дуже паузе код раскрснице КРСТ на 800 м н/м и капеле Панагија на 1500м н/м. Конак у Панагији или на самом врху Атоса у капели Преображења.
4. дан,
У раним јутарњим сатима је могуће присуствовати литургији у капели Преображења, ако је присутан неко од јеромонаха. Повратак са Атоса. Силазак траје око пет часова у зависности од временских услова. Посету скита Св. Ана и након освежења наставак пута ка арсани Св. Ане. Одлазак бродом до луке Дафне а затим до Уранополиса. Смештај у хотел или апартмане у Јерисосу. Конак у Јерисосу
5. дан,
Полазак у јутарњим часовима према Хиландарском метоху Каково , након краћег задржавања и освежеља наставак пута ка Солуну/ договорно се може свратити на Зејтинлик-Солунско гробље и цркву св. Димитрија. Наставак пута ка Србији
Долазак у Београд око 06.00 ујутру , а у Нови Сад око 07.00 часова ујутру.
За све информације:
Православно удружење „СВЕТИ САВА“, 21000 Нови Сад, Браће Дроњак 17
Телефони: 021/451-539 , 060/ 44 30 801
poklonik2011@gmail.com
Организатор путовања „Црвени Сигнал“ д.о.о. Сомбор, ул. 22 децембра 40, пиб: 100276075, матични број:08217408, лиценца агенције за привредне регистре отп.бр.295/2010.Полиса осигурања од одговорности туристичке агенције за случај инсолвентности и одговорности за случај штете нанете путнику бр.3000000 од 25.1.2018. тел.025448999
Read More »