Манастир ПУСТИЊА

Манастир Пустиња налази се на улазу у Пустињску клисуру коју је река Јабланица усекла у северозападне обронке Ваљевских планина. Ово свето место, несагледиво са пута и реке, заклоњено стрмим, шумовитим падинама планине Орловаче са северне и Беле стене са јужне стране у потпуности је оправдало име које му је дато. Удаљен од насеља у околини на око три километра, окружен густом шумом, скучен, заравњен плато пружио је идеалне услове за подизање сакралног седишта које чува и расејава хришћанску православну духовност.
Од настанка до 1962. године, када је пробијен уски асфалтни пут од Поћуте (на путу Ваљево-Бајина Башта) ову светињу је, од турских похода и ратних разарања, штитила уска, стрма стаза усечена у врлетне литице Беле стене. С друге стране, неприступачност Пустињског комплекса учинила је да се и до данас многи нису упознали са културно-историјским вредностима овог места и лепотом природе која га окружује.
Извесно је да је садашња црква посвећена Ваведењу Пресвете Богородице саграђена на темељима старије, с обзиром да су Турци дозвољавали подизање храмова само на местима где су пре њиховог доласка биле богомоље или писана документа о ранијем постојању. Докази о постојању старијег храма на месту данашњег пружају остаци темеља и гроб са скелетом откривен приликом сондажних ископавања спољног зида олтарске апсиде.
Такође, у литератури се помиње постојање Ваведењске цркве у XII веку што упућује на закључак да би будућа систематска археолошка истраживања резултирала, поред материјалних доказа о пореклу и старости првобитне цркве, и расветљавању значаја који је Пустиња заузимала у српској средњовековној историји и духовној култури.