Манастир ЋЕЛИЈЕ налази се 5 километара јужно од Ваљева у близини села Лелић.
Тачно време настанка Манастира није сасвим познато. Према историјским подацима Манастир потиче из средњег века, а народно предање његово оснивање везује за краља Драгутина који је од 1282. до 1316. године управљао овим крајевима као Сремски краљ.
У доба дугог и тешког турског ропства Манастир је често рушен и паљен, и опет обнављан. Духовници Манастира били су истакнуте народне вође и њихова активност сметала је како Турцима тако и свим каснијим непријатељима Православља и Српства.
У XVIII веку Манастир игра значајну улогу у животу Ваљевске нахије. У време Карађорђевог устанка 1804. године кнез Алекса Ненадовић и војвода Илија Бирчанин (чији се гроб до данас налази у порти манастирске цркве) беху међу првима посечени од дахија, а заједно са њима и архимандрит Рафаило, познатији у народу као Хаџи – Рувим, који пострада мученички за веру Христову. Манастирски конаци су служили као војна болница све до пада Карађорђеве Србије.
У XIX веку у Ћелијама се оснива Основна школа, међу првима у Србији под Милошем Обреновићем. У овој школи је Св. Владика Николај Велимировић „први буквар учио“, и Ћелије целог живота у срцу носио као „прву љубав“ према Богу и роду.
Гроб Светог Оца Јустина налази се на јужној страни олтара. По његовој жељи гроб нема другог споменика осим овећег каменог крста и цвећа на хумци.
 |
 |
 |