Манастир Раваница лежи у подножју Кучајских планина. Опасан зидом са седам кула овај манастир је вековима место ходочашћа али и симбол култа светог кнеза Лазара. Сам манастир Раваница је кроз бурну историју више пута рушен и пустошен. Ипак, успешно је обнављан трудом монаха. Манастир је родоначелник Моравске школе. Животопис манастира је слабо очуван али прелепе фреске говоре о кнезу, кнегињи и њиховим синовима, о рату са Турцима, а највише о Христовим чудима. Најважнија рестаурација цркве урађена је у XVIII веку.
На Видовдан, у уторак, 15 јуна по старом календару односно 28. по новом, 1389. године, пред велики бој на Косову, славни кнез Лазар обратио се својим војницима говорећи: …“Бољи нам је подвиг смрти, неголи стидан и ропски живот … да ускоро подвиг стваралачки примимо, да бисмо поживели вечно на небесима; именујмо себе војницима Христовим, страдалницима за веру, како бисмо се уписали у књигу живота“. И тог дана изгинуше српски војници, племићи а међу њима велики кнез Лазар. Према легенди његово тело Господ не предаде распадљивости, него га награди многим чудотворствима. Син султана Мурата и будући султан Бајазит је тело предао монасима, који га сахранише у цркви Светог Вазнесења у Приштини.
До данас су сачуване три куле и део северног бедема, али је за потребе одбране манастира, подигнутог у долини, сигурно било неопходно велико и јако утврђење. У старим изворима се помиње да је манастирска утврда имала 7 кула, док је један путописац 1568. године видео свега 4 очуване куле. У првој половини XIX века, 1829. године, унутар манастирског комплекса је још увек постојала велика трпезарија из средњег века, али ње данас више нема.
 |
 |
 |