Манастир Свети Прохор Пчињски се налази на шумовитим обронцима планине Козјак, на левој обали реке Пчиње, у близини села Кленике, 30 километара јужно од Врања. Према предању, подигао га је у XI веку византијски цар Роман IV Диоген у знак захвалности Светом Прохору Пчињском, који му је прорекао да ће постати цар.
Политички догађаји који су се одиграли крајем Х и почетком XI века, морали су оставити трага у градитељству ове области. Победом Василија II (976-1025) над Самуилом, Византија је вратила раније изгубљене територије Балканског полуострва, што је захтевало реорганизовање политичке и црквене управе и стављање становништва под његов утицај. Царском повељом из 1020. године, Василије II реорганизовао је Охридску патријаршију, сада архиепископију, у којој се спомиње епископија Морзовишка, у чијем саставу је поред осталих места и Козјак – данас име планине у чијем подножју се налази манастир светог Прохора Пчињског.
Према речима краља Стефана Првовенчаног, Стефан Немања је у ратовима са Византијом између 1180-1190. године освојио област Врања. Припајањем новоосвојених територија Србији отворила се потреба за организацијом цркве коју је спровео Свети Сава 1220. године.
Једна од најопсежнијих обнова, заслуга је краља Милутина, који је ангажовао 1316. или 1317. године солунске сликаре Михаила и Евтихија да осликају нови храм.
Краљ Милутин је, уз своје 40 задужбине, обновио и ову, и из карловачког родослова знајемо да САГРАДИ И МАНАСТИР ПШИНСКОМУ ПРОХОРУ, што потврђује и узидана опека на северној фасади старе цркве, са, у плитком рељефу изведеним именом САВА, откривајући његову непосредну бригу о обнови храма, архиепископ Сава III (1309-1316).
После косовске битке манастир су разорили Османлије, а 1489. године обновио га је Марин из Кратова. Тада је осликан фрескама које се убрајају у најзначајније уметничке творевине свог времена.
Манастир се поново нашао у оквирима српске државе 1912. године након Првог балканског рата.
- ПРОГРАМИПУТОВАЊА
- СВЕТИЊЕМАНАСТИРИ
- СРБИЈАЗАНИМЉИВА МЕСТА
- ГАЛЕРИЈАЗАНИМЉИВА МЕСТА