Манастир КОНЧУЛ

Манастир Кончул посвећен светом Николи, у народу познат као Никољача а понекад и као Кончулић, се налази на три километра од данашње Рашке и припада епархији Рашко-призренској Српске православне цркве. Први пут се спомиње у Студеничком типику са почетка XIII века, а обновио га је Стефан Немања (1166), тако да вероватно потиче из преднемањићког доба, као и оближња Стара Павлица. У њему се замонашио будући архиепископ и писац Данило II (1324—1337), а током владавине краља Милутина (1282—1321) манастир је постао седиште новоформиране Кончулске епископије. Свој највећи успон доживљава у XIV и XV веку, док за владавине Ђурђа Бранковића(1427—1456) у склопу манастира столује митрополит. Сматра се да је целокупан манастирски комплекс уништен након Великог бечког рата 1689. године и Велике сеобе Срба. На остацима старе цркве, подигнута је 1861. године нова црква која се махом држала основа првобитне цркве, изузев мале капеле на северном делу и параклиса.
У периоду од 1975. до 1979. године, на простору некадашњег манастирског комплекса обављена су археолошка истраживања током којих је, између осталог, утврђено постојање некрополе која је старија од првобитне цркве. Истовремено су на целом простору вршени и рестаураторски радови, а од1983. године се Кончул налази под заштитом државе Србије, као културно добро од великог значаја.
Након албанског погрома на Косову и Метохији марта 2004. године, у Кончул су по благослову тадашњег епископа, прешле монахиње из спаљеног манастира Мушутиште.