Манастир Каракал се налази на североисточној страни Свете Горе, далеко од мора међу густим воћњацима. Према једној од неколико верзија, манастир је основао крајем X века, у време цара Андроника II Палеолога, неки римљанин Каракала, па отуда и његов назив. У периодима крсташких похода, најезди Сарацена и гусара, као и други манастири Свете Горе Атонске, Каракал проживљава пустошења и разарања. У XVI веку манастир обнавља молдавски властелин Петар који се ту и подвизавао, као монах под именом Пахомије, до краја живота.
Манастир има за светогорске манастире карактеристичан облик четвороугаоника, високе утврђене зидине које се завршавају назиданим келијама. На западној страни уздиже се дивна монументална кула.
Саборна црква посвећена светим апостолима Петру и Павлу, подигнута је у XVI веку (празник је 12. јула по Грегоријанском календару). Храм има традиционалну конструкцију свода са куполом на четири стуба, крстообразан у пројекцији, са литијним тремом и папертом, над којим је подигнут невелик звоник. Храм је обновљен у XVIII веку, а сачуван је и живопис из тог времена. Осим Саборне цркве овде постоји још пет параклиса.
У манастиру се чувају следеће светиње: честице живототворнога дрвета Крста Господњег и мошти светитеља: апостола Вартоломеја, великомученика Меркурија, ЈованаМилостивог, Јована Претече, свештеномученика Харалампија, мученика Ореста и Аверкија Јеропољског.
Библиотека располаже старим књигама и рукописима.
 |
 |
 |