Манастир СИМОНОПЕТРА

Манастир се налази на југозападном обронку Свете Горе Атонске, на једној од високих стена 230 метара над морем, откривеној са три стране. Основао га је у XIII веку Свети преподобни Симон. Како сведочи предање, преподобном Симону Царица Небеска у откровењу наложила је да подигне манастир на том месту. Зидари, који су дошли да граде, нису могли да се осмеле да приступе градњи огромног здања на тако истуреној стени, над провалијом, страхујући и од могућих земљотреса, честих на Атону, па су најзад и сасвим одустали. Тада је преподобни Симон позвао зидаре за трпезу и за време јела, један од послушника служећи им вино, оклизнуо се и пао са стене у понор држећи у једној руци врч, а у другој пуну чашу вина. Згрожени овим несрећним случајем, зидари су строго пребацили преподобном Симону, говорећи да би, кад би одлучио да овде зида манастир могло бити још много сличних случајева погибије. Не говорећи ништа, Свети Симон се потајно молио Богородици. Одједном са супротне стране се појавио послушник који је пао у провалију, потпуно неповређен, носећи чашу из које се није ни пролило вино. Ово чудо означило је почетак изградње манастира Светог Симона,  а отуда и назив ”Симон-петра” (петра грчки = камен), што значи Симонов камен.

У изградњи манастира значајни допринос дао је и српски владар Јован Угљеша 1364. године, у знак захвалности Светом Симону за исцељење његове кћери. Он је и сам касније постао монах овог братства.

Скучени простор стене условио је изградњу у висину, а отуда и вишеспратна одељења са терасама и балконима који се надвијају над понором и представља чудо градитељства и данас.
Манастир је горео неколико пута (пожари 1581. и 1621. год.) и бивао опустошен налетима варвара, али се поново обнављао.
Главна Саборна црква посвећена је Рождеству Христовом (7. јануар по Грегоријанском календару). Међу светињама се чува делић животворног Крста Господњег и делови моштију следећих светитеља: део руке Св. Марије Магдалене, Св. преподобне мученице Евдокије, Св.великомученице Варваре, стопало Св. мученика Кирјака, глава Св. Павла Исповедника стопало Св. мученика Сергеја, глава Св. Модеста патријарха Јерусалимског,великомученика Пантелејмона, Јована Претече, Св. мученика Трифуна, светог пророкаНаума, Св. мученице Параскеве, Св. Симеона Столпника и многих других. Осим Саборне цркве у манастиру постоји још једанаест параклиса.