Манастир светог Пантелејмона сазидан је на обали невеликог залива на југозападу Свете Горе Атонске, између пристаништа Дафни и манастира Ксенофонта.
Овај руски манастир основан је у време светог равноапостолног кнеза Владимира и носио је назив обитељи Богородице Ксилургије. У другој половини XII века услед многобројности, братија се сели у горњи манастир Русик, а крајем XVIII века монаси су се преселили на морску обалу у манастир са храмом вазнесења Господњег на месту данашњег Пантелејмоновог манастира. Архитектурни облик манастира, углавном, нема уобичајени вид утврђења, својствен атонским манастирима. Многоспратна здања намењена многобројној братији окружују старије, компактно распоређено средиште у виду правоугаоне грађевине са главном Саборном црквом, подигнутом у XIX веку и посвећеном светом великомученику иисцелитељу Пантелејмону (9. август).
У овом храму чува се глава светог великомученика Пантелејмона и делови моштију светитеља: Јована Претече, преподобног мученика Стефана Новог, Параскеве, великомученице Марине, Јосифа Обручника, апостола Томе, Јована Златоуста и многихдругих. Други Саборни храм Покрова Пресвете Богородице поседује делове моштијусветих: Јована Претече, апостола Петра, Андреја, Луке, Филипа, Томе, Вартоломеја и Варнаве, првомученика Стефана, Исакија Далматскога, Дионисија Ареопагита, Козме и Дамјана, Кирила, Трифуна и многих других. Овде се чува и чудотворна икона мајке Божије названа „Јерусалимска‟, икона светог Јована Претече, стара икона великомученика и исцелитеља Пантелејмона и икона свештеномученика Харалампија.
Трећи храм посвећен је светом Митрофану, Вороњешком чудотворцу. Ту је и мали храм у част Успења Пресвете Богородице и придодат покровском храму, храм у име светих Великих Кнезова Равноапостолног Владимира и Благоверног Александра Невског. Осим ових храмова постоји и неколико параклиса. Недалеко од манастира налази се такозвана „гробница‟, костурница са црквом светих апостола Петра и Павла. Манастирска библиотека садржи више од 20 хиљада књига и рукописа.
Према саопштењу путничког водича из 1902. године, братство је бројало око две хиљаде монаха.
Стари манастир РУСИК, основан почетком XII века, налази се око 2,5 километра удаљен од мора, познат је и по томе што се у њему постригао и замонашио најмлађи син српског великог жупана Стефана Немање Растко и добио монашко име Сава по светом Сави Освећеном. Данас је делимично запуштен.
 |
 |
 |