На удаљености од два сата хода од Кареје, на североисточној страни Свете Горе, на једној издвојеној стени крај мора, налази се манастир Пантократор (Сведржитељ). Основао га је византијски војсковођа Алексије Стратопедарх 1363. године заједно са својим братом Јованом, такође царским великодостојником. Након што су га Турци запосели и разорили, манастир је обновио молдавски властелин Станло око 1536. године.
Манастир је окружен масивним зидинама са високим кулама, а у зидинама су смештене монашке келије на неколико спратова. Због тога он споља изгледа веома висок, чему доприноси и сам положај здања на високој стени. Манастир је подељен на два простора: у првом су смештене келије за госте, висока кула с малом црквом на врху и у њој – ризница. У другом делу налази се Саборна црква, трпезарија и звонара. Саборни храм посвећен је Преображењу Господњем. У манастиру се овај празник нарочито поштује. Храм је грађен у XIV веку од белог мермера, а године 1847. од истог мермера начињен је и под. У храму су очуване и фреске.
Међу манастирским светињама се чувају чдотворна икона Мајке Божије, названа Геронтиса, односно Старица. На икони је Богородица представљена у читавој фигури, у старијем добу, без младенца Христа. Посебна особеност ове иконе је што је окована белим златом што је реткост. Са овом иконом повезани су чудесни догађаји. Много пута је Богородица показала особиту бригу за умируће старце, и отуда се и задржао назив иконе Старица.
Манастирске светиње су: делићи животворног дрвета Крста Господњег, мошти светитеља апостола Андреја, Јована Милостивог, Јована Златоустог, Атанасија патријарха цариградског, преподобног Јоаникија Великог, свештеномученика Харалампија и многих других. Осим Саборне цркве у манастиру се налази још осам параклиса. У манастирској библиотеци чува се изузетна реткост –Јеванђеље које је припадало светом Јовану Кушчнику, и много других старих рукописа и књига. Пантократору припада и келија у којој је према предању свети анђео запевао песму “Достојно јест” пред иконом Богородице. Нешто ниже келије налази се руски скит светог пророка Илије где је живео преподобни Пајсије Величковски, који је превео “Добротољубље” на словенски језик 1293. године.
 |
 |
 |