Иверски манастир налази се на северисточној обали Свете Горе, а са северо-запада је окружен шумовитим брдима. Од Кареје је удаљен око два сата хода. Основан је крајем Х века на рушевинама сасвим опустелог Климентовог манастира. Његови градитељи били су замонашени цар Јован, његов син Јефимије и њихов рођак Георгије, који су били родом из Иверије (Грузија), а потицали су од лозе грузијске династије Багратионових. Тако је и манастир свој назив добио од својих ктитора и житеља – Ивераца (Грузијаца).
Четвороугаоне форме, манастир је окружен високим зидинама, а са стране према мору има високу кулу. Смештен је на обали, у луци. На улазу у манастир, са леве стране налази се невелика привратна црква с чудотворном иконом Мајке Божје званом Вратарица (Портаитиса). Саборна црква манастира посвећена је Успењу Пресвете Богородице. Храм има облик крста, а са обе стране предњег дела дозидани су параклиси. Подигнут у Х веку, храм је у потпуности осликан каснијим живописом, али су се сачувале и фреске из XVI века. У западном зиду унутрашњег предворја, налази се гробница са моштима ктитора манастира. Године 1259. манастир је много пострадао од Латина, био је разорен, један део монаха одведен је у ропство, а многи су и убијени. После таквог погрома манастир се задуго није могао опоравити, а године 1285. уследио је поново напад од стране Латина, да би 1306. манастир претрпео страшна разарања од стране Каталонаца све до краја XVII века.
Крајем XIX века, услед политичких преврата на истоку, остало је врло мало Грузина у манастиру, па је он коначно припао Грцима. Осим Саборне цркве, у манастиру се налазе још три мале цркве: Богородице Вратарице (Портаитисе), светог Претече и Крститеља Јована, црква Светих Арханђела и 15 параклиса. Од манастирских светиња, овде се чувају делићи огртача, трске и сунђера које су употребили Јудеји ругајући се Господу, делови животворнога дрвета Крста Господњег и делови моштију светитеља: Теодора Стратилата, Михаила Синајског, великомученика Пантелејмона, мученица Фотине, Евпраксије и Параскеве, великомученика Георгија,Василија Великог, Јована Златоустог, Бесребреника Козме и Дамјана, апостола Петра, Јеванђелисте Луке, апостола Вартоломеја, Атанасија Великог и многих других. Богата манастирска библиотека садржи мноштво старих рукописа и књига. У близини Иверског манастира, на обали мора, налази се место некада звано Климентово пристаниште, где је је према предању, пристала лађа са Богородицом. На истој обали налази се и Богородичин извор чија слатка вода извире неколико метара испод нивоа мора. Нарочито поштовани манастирски празник је Успење Пресвете Богородице, 28. августа.
 |
 |
 |